Ovo drugo je nešto drugo. U čemu možda nemate iskustva. I ne možete da verujete da je to prava stvar, jer se ničim nije izdvojila, nije vas pokosila, niste poludeli, niste povređeni i dezorijentisani. Samo ste suštinski zbunjeni. I sećate se da vam je neko nekada rekao da prave ljubavi ne počinju velikom vatrom i sećate se da uopšte niste mogli u to da poverujete i da ste mislili u sebi da taj nema pojma ili da priča tako zato što je mator i zato što je život iz njega izgazio svu strast i što je krenuo linijom manjeg otpora i odustao od ludila i avanture. Bili ste podozrivi prema svakome ko vam je govorio o lepotama i radostima bilo čega što je zvučalo umereno, normalno, stabilno, razumno, odraslo.
Ah. Bili ste u pravu. Prava strast gazi i razbija. Razara, pravi štetu. I pripada mladosti. Jer ona je jedino u stanju da se regeneriše i sabere posle takvog iskustva. A prava ljubav greje istrajno i drži vam pažnju. I tu je da se u nju sklonite, da se njome obavijete i osećate smireno i smisleno.
Najzad. Posle svega.
Aleksina Đorđević
