Ljubav života se pronalazi i gubi u mladosti. Jer samo je mladost dovoljno arogantna da veruje da joj ljubav pripada i da će je nalaziti duž celog životnog puta, kad god joj se prohte. Samo je mladost dovoljno glupa da odustaje od ljubavi kad se pojave prepreke, da ne shvata izazove i da ne oprašta, nego se okreće i odlazi, uvređena. Mladost je sebična i impulsivna i ne prepoznaje dragocenosti – ne razlikuje drago kamenje od uglačanog šarenog stakla.
Ali da mladost ne postupa tako, naše životno iskustvo bi bilo siromašno, zadovoljili bismo se bilo kakvom sjajnom igračkom i ne bismo nikada otkrili riznice duševnog života, čija se zamađijana vrata otvaraju samo kroz bol gubitka i čiji se unutrašnji sjaj vidi jedino kroz suze.
