Da bismo shvatili suštinu, potrebno je da definišemo pojam zavisnosti u vezi, kao i pojam ljubavi, a postoji mnogo definicija i ne postoji samo jedna tačna, koja će pomoći da se lakše orijentišemo. Pojednostavljujući stvari i uzimajući u obzir razne definicije zavisnosti, možemo da kažemo da se u zavisničkom odnosu bojimo da ne izgubimo drugu osobu, strahujemo od toga da nećemo moći da živimo bez nje – u tom odnosu koji nam je toliko važan da moramo stalno da ga konzumiramo kako bismo se osećali živima, kako bismo održali svoje mentalno zdravlje ili omogućili svojim nezdravim obrascima da budu aktivni, stalno postoje bojazan i teskoba. I to je ta razlika između straha i ljubavi. Kada smo u zavisničkom odnosu, biramo strah i teskobu, umesto ljubav.
View this post on Instagram
U zavisničkom odnosu – koji može biti obostrano zavistan – osobe provode vreme jedna sa drugom zato što osećaju da to moraju, a ne zato što zaista žele. Možda iz osećanja dužnosti, ili zato što ne postoji bolja opcija, ili postoji potreba za „smirivanjem“ i onda bilo koja osoba „može da posluži“ da se takav odnos realizuje. Tu su i svi ostali sebični razlozi, kao što je materijalna sigurnost koju pruža neko ko je dobro situiran, položaj u društvu, izgled, šarm – partner ima nivo i stil koji nam se sviđa, koji nam služi, jer pored njega i mi „imamo prolaz“, a našem egu je više stalo do slike i reklame nego do osećanja. Takođe, možemo izgraditi zavisnički odnos, ostajući sa osobom pored koje nismo ispunjeni i zadovoljni, zato što smo „suviše“ uložili – ostvarili smo telesnu bliskost, navikli se da fukcionišemo u tom odnosu i bojimo se da, ako to sve odbacimo, opet moramo da tražimo nekoga sa kim ćemo sve to raditi ispočetka. Strah od prekida i gubitka je i strah od promene i novog početka – dakle, opet strah, umesto ljubavi.
