Pouzdano znam da je nama, devojkama, preko glave da glumimo muškarce. Da uskačemo u njihovu kožu i budemo sve što nisu oni, a u opisu muškosti je. Inicijativne, angažovane, uporne, hrabre, iskrene, komunikativne, originalne… I da nam je dosta priča o tome kako su se vremena promenila. Slažemo se, ali koliko vidimo muško je i dalje muško, a žensko žensko. I to žensko koje u istoriji lepote nikada nije bolje izgledalo. Još jedno: mi stvarno želimo da budemo osvajane, a ne obrnuto. Da li vam je neko nekada rekao, dragi naši dečaci, da vam je u krvi da budete osvajači? Daleko u istoriji bili ste i imperatori, gladijatori, lovci, vitezovi, ratnici, gusari. Gde je nestala sva ta odvažnost i hrabrost? Znamo da vam je evolucija velikodušno izašla u susret, ali još uvek nosite taj krst – da budete muškarci.
Volimo kada nas zovete prvi, kada ispunite data obećanja, kada ne bacate reči u prazno. Volimo kada dobijemo kompliment i kada nam otvorite vrata, platite piće, brinete da li smo dobro stigle kući. Volimo kada imate manire, kada ste jaki, hrabri i kada se ne stidite da kažete šta osećate. Kada nas uzmete za ruku i vodite kroz vezu bez laža i paralaža, spremni da nas zaštitite i budete tu, i kad treba i kad ne treba. Najveći šmekeri ste baš onda kada ste džentlmeni.
