Depresija je poremećaj raspoloženja koji izaziva različite simptome – gubitak zadovoljstva, promene u apetitu i probleme sa spavanjem. Poznato je da depresija utiče na raspoloženje, razmišljanja, osećanja i ponašanja. Mnogi će iskusiti određene simptome depresije u svojoj svakodnevici. Međutim, ukoliko se primećuju simptomi najmanje dve nedelje, onda može da usledi i klinička dijagnoza. Ovom prilikom govorimo o vrsti depresije koja se naziva praznična depresija.
Depresija se može pojaviti u bilo kom trenutku. Mnogi ljudi imaju simptome u vreme prazničnog perioda, najviše novembru i decembru, ali i tokom proleća u aprilu i maju. Praznična depresija može izazvati stres, usamljenost ili i jedno i drugo.
Činjenica je da je praznična depresija realna i ne sme se zanemarivati, te vam u nastavku otkrivamo uzroke, simptome, tretmane i kako da se sa njom nosite.
Praznična depresija – uzroci
Ovde se radi o složenom stanju bez ijednog uzroka. Istraživanja sugerišu da kombinacija različitih faktora izaziva depresiju – to su genetski, ekološki, psihološki, biološki faktori i periodi u vreme praznika.
View this post on Instagram
Praznični period je veoma stresan za mnogo ljudi. Svaka osoba može da iskusi usamljenost tokom prazničnog perioda jer se zbog pritiska društva oseća kao da joj nešto nedostaje. Na primer, osoba može da oseti stres zbog nategnutih odnosa sa članovima familije ili organizovanja događaja, ali i ukoliko se ne čuje redovno sa članovima svoje porodice.
Još je 2018. godine utvrđeno (održano je 88 studija sa preko 40.000 ljudi) da usamljenost ima umereni efekat na povećanje simptoma depresije, ali može i da bude jedan od simptoma.
Drugi uzrok praznične depresije jesu i finansijske poteškoće. Kupuju se pokloni, plaćaju se putovanja, a troškovi su veći nego inače.
Simptomi praznične depresije
Depresija se različito ispoljava i drugačije utiče na svaku osobu. Može izazvati niz simptoma koji mogu biti blagi, umereni ili teški. Primeri ovih simptoma uključuju loše raspoloženje, osećaj beznađa, razdražljivost i nemir, gubitak zadovoljstva u hobijima i aktivnostima, umor, poteškoće sa spavanjem, promene u apetitu, otežano razmišljanje, razmišljanje o samoubistvu ili samopovređivanju i bolove.
Praznična depresija nije formalna dijagnoza, već se odnosi na depresiju u toku odmora i praznika kad pojedini mogu iskusiti ove simptome prvenstveno u ovom periodu, a drugi i u različitim dobima u toku godine.
Pročitajte i: Kako da pomognete sebi kada se osećate beznadežno
Praznična depresija – kako se nositi s ovim stanjem?
Postoje različiti tretmani za prazničnu depresiju i mogu uključivati kombinaciju lekova, psihoterapije i tehniku opuštanja. Lekar može da prepiše antidepresive koji će određenoj osobi umanjiti simptome. Može proći 4 do 8 nedelja pre nego što se primeti efekat lekova.
Psihoterapija je još jedan uobičajeni tretman u borbi protiv depresije. Postoji mnogo vrsta psihoterapije koje obično uključuju duboke rasprave o različitim pitanjima i vežbe ponašanja. Kognitivna bihejvioralna terapija (KBT) je oblik psihoterapije koji uključuje identifikaciju i modifikaciju obrazaca mišljenja i ponašanja koji bi mogli da doprinesu smanjenju simptoma depresije. To je najčešći tip psihoterapije u borbi protiv depresije. Međutim, postoje i drugi oblici terapije koji uključuju: psihoanalizu, savetovanje, vođenu samopomoć, aktivaciju ponašanja, porodičnu terapiju, terapiju za parove, interpersonalnu terapiju, kognitivnu terapiju zasnovanu na svesnosti.
View this post on Instagram
Metode za suočavanje sa usamljenošću
Oni koji doživljavaju prazničnu depresiju mogu imati koristi ukoliko se fokusiraju na specifične okidače koji izazivaju te simptome. Na primer, oni koji doživljavaju usamljenost tokom praznične sezone mogli bi imati koristi od toga da se posebno pozabave time. Možete pobediti usamljenost pomoću nekoliko metoda: uz hobi, svakog dana razgovarajte sa porodicom i prijateljima, nabavite kućnog ljubimca, vežbajte u grupi, predstavite se komšijama ili se pridružite projektima i aktivnostima zajednice.
Tehnike za smanjenje stresa
Svako ko doživljava stres tokom perioda praznika može da ima koristi od tehnika za smanjenje stresa. Postoje različite tehnike za kratkoročno i dugoročno ublažavanje stresa. Stres se može ublažiti na sledeći način: duboko disanje, opuštanje mišića, mindfulness, meditaciju i jogu.
Saveti za ublažavanje praznične depresije
Postoji nekoliko saveta za ublažavanje depresije, što uključuje sledeće: budite fizički aktivni bar 30 minuta dnevno, neka vam ishrana bude dobro izbalansirana, imajte dovoljno sna, vodite dnevnik, izazivajte negativne misli ili osećanja, ograničite preterano razmišljanje, postavite realne ciljeve, smanjite prolongiranje, izbegnite donošenje važnih životnih odluka, ostanite u kontaktu sa drugima i praktikujte samosaosećanje.
Mnogi od ovih saveta mogu biti relevantni tokom perioda praznika. Tada je veoma važno da ostanete u kontaktu sa članovima porodice i prijateljima, ukoliko se plašite da ćete biti usamljeni. Svako ko oseti prazničnu depresiju trebalo bi da odabere jedan od tretmana, a najbolji je psihoterapija. Samo je važno da budete svesni da su porodica i prijatelji tu za vas. Nemojte se plašiti da im kažete da se osećate usamljeno.
Pročitajte još i: Osnovna osećanja od kojih se sastoji vaše emocionalno bogatstvo
Naslovna fotografija: instagram.com/comely.way
Marija Gavrilović
