Prelazak na sledeći nivo, kada igrate igricu, je sve što želite. Borite se za njega, rušite sve pred sobom i preskačete sve što vam se nađe na putu sa samo jednim ciljem na umu – da pređete igricu. Ali, u životu stvari ne teku baš tako linearno. U životu se na nekom od nivoa zaglavite, pa vam treba vremena da se sa njega pomerite. Nekada ga pređete, pa se ipak vratite da vidite da li ste na njemu sigurno obavili sve. Nekada se plašite sledećeg. Nekada pomislite da ste na finalnom, a onda zapravo otkrijete da niste. Život je jedna, kad moram da kažem, zaje***a igrica. I zato nemojte očekivati laku pobedu.
View this post on Instagram
No, to što nešto nije lako, ne znači da nije moguće. Zapravo, baš taj osećaj težine može značiti da ste na dobrom putu. Ukoliko vam se čini da ste trenutno out of place, kao da levitirate iznad svoje sadašnje situacije ili kao da ste u nekom čudnom emotivnom raskoraku – veoma je moguće da se nalazite na kraju sadašnjeg nivoa. I okej je ako to čini da osećate čitav niz različitih emocija, od najdublje tuge do najveće sreće i uzbuđenja. Sve je to za ljude, a mi smo pre svega ipak samo to, ljudi.
Vaša mogućnost da osećate je ono što vam pomaže da idete dalje, a činjenica da osećate tugu znak je da stvari koje nisu dobre po vas konačno otpuštate. Dok ih držite grčevito uz sebe, svesni ili nesvesni njihove toksičnosti, ljuti ste, besni, umorni, nezadovoljni, patite i ludite – ali niste tužni. Tek onda kada ste tužni, zapravo ste napravili korak dalje, i sada preboljevate. Tugujete nad sobom ili nad izgubljenim odnosom iz prošlosti, svesni toga da je on nešto što morate ostaviti iza sebe. Plačete i bolno je, ali se osećate bliži kraju igrice. Još samo par koraka i verujte mi, tu ste. It’s going to be just fine.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Jovana Pantić
