Pušim na verandi otkad je zahladnelo. Da se razumemo – ne nudim vam usluge. Pušim cigarete i pljujem samu sebe. Jedna sestra mi je udata za palanačkog pisca što pojačava moju frustraciju spram pisane reči, osim kada me zet ne prepiše. Volim da čitam sebe ukoričenu i pečaćenu, pečatom ugledne izdavačke kuće. Da on ne prepisuje ko bi mene objavio s obzirom na to da pušim isključivo iz zadovoljstva. Zašto sam na ledenoj terasi? Zato što mi je Deda Mraz kada sam bila mala poklonio svu žensku decu koju roda nije imala kome da uvali. Razumeli ste – moj kofer je prepun sestara, njihovih bivših, budućih i potencijalnih muževa. Zato sam snabdevena pljugama bolje od Kubanaca, a zetove okrivljujem za sve morbidne seksualne snove u kojima je glavni akter čovek koji se leči od seksualne zavisnosti. Muška zver mojih snova skida haltere zubima veštije od Đovanija Đakoma. Nije polno i psihički nemoćan poput mojih zetova.
Ovde postoji više tumačenja. Udovica iz komšiluka koja se, da bi prehranila dete, bavi raznim aktivnostima, pa i psihoanalizom po kućama, tvrdi da je reč o odbrambenom mehanizmu, koji je moj um potegao da ne poludim od familijarnih ručkova. Naše porodične trpeze se ne uklapaju u tople prizore iz slikovnica i božićnih zdravica. Moja prijateljica, do čijeg mišljenja držim, zato što je bez pušenja objavljivala knjige kod prestižnih izdavača, kaže da su moji snovi, zapravo košmari, a košmari nas brane od smrti. To je negde pročitala. Ima istine. Zaista mi dođe da umrem slušajući zvuk uvodne špice za indijsku seriju “Mala nevesta”, uz besomučno plakanje pretučene četvorogodišnje sestričine. Najmlađa sestra je ljubiteljka istočnjačkih serija i kulture. Pored serije “Mala nevesta” i “Kad lišće pada”, kolekcionar je ukrasa “Fatimino oko”, raspoređenog svuda po kući, čak i na verandi. Imam utisak da me to oko okačeno na zid protiv uroka – mrzi.
Do tog zaključka sam došla, jer svaki put kada pokušam sa verande da pozovem centar za socijalni rad i prijavim nasilje u porodici, mobilni telefon mi se isključi. Možda niste razumeli – dok gleda “Malu nevestu” gospođa sestra ne vrši nasilje samo nada mnom, golom i bosom, već i nad ćerkom koju besomučno udara pesnicama po glavi, zarad tišine, radi boljeg razumevanja zamršene sudbine žena iz te vukojebine. U letnjoj sam garderobi. Zimska mi je u šupi, a šupa je puna buba koje je donela još jedna od sestara, namerno. Podmetnula je bubu koja se razmnožila, pa smo na listi čekanja kod buba-šintera.
Zimska garderoba će biti dostupna tek kada porodično prođemo kroz proces deratizacije i dezinfekcije. Meni to ne smeta. Zgodna sam, pa sam zgodna, tako da mi nije hladno ni u haljinčetu s bretelama. Greju me pogledi mlađanog komšiluka. Najvreliji pripada momku, tek nešto starijem od mog sina, koji kroz prozor od kupatila krade komšiji mesaru internet. Sad kad sam vam sve pojasnila usudiću se, makar me Deda Mraz lično streljao da javno uputim zetovima novogodišnju čestitku, uz molbu da ih menstrualni ciklus nikad ne ostavi, kako bi zajedno sa našim ujka Mišom bili večno mladi.
Taj mračni predmet želja, trougao čežnje, koji je od muževa mojih sestara napravio ono što muškarci nikako ne bi smeli biti – pi*ke, uskoro će i da im prokrvari. Nudim im tampone gratis unapred i palim sveću Darvinu da ustane iz groba, te zabeleži ovaj najnoviji stupanj na lestvici ljudskog razvoja. Neće mesečni ciklus dobiti samo onaj što me je prepisao, već i ovaj čija supruga pesnicama i magičnom krpom steriliše svakodnevno dom od nikotinskog dima, buba i dečijeg glasa.
Lutka Lutka Bgd – Ne postoji rešenje za koje ona nema problem, po opredeljenju veštica!
