Parovanje ima svojih prednosti, nesumnjivo (redovan seks, značajna stavka), ali ima i ograničenja – a o tome se naveliko raspravlja, komentariše, dele se saveti i iskustva. Društvo podržava zajedništvo i vezu, a kad bi moglo, pravilo bi se da samovanje ne postoji, kao da je to neka neprijatna bolest čije se postojanje trpi i prećutkuje. Jer oni koji su sami, sigurno su nesrećni (a možda i zarazni) nemaju čime da se pohvale i bolje im je da ćute. O prednostima singl statusa govori se retko i nekako iz prkosa, ali one su stvarne i mnogo nerviraju “uparene” jer ih podsećaju na ograničenja i odgovornosti koje nameće i zahteva veza. Pa, nemaš momka na koga možeš da računaš i sa kojim možeš da vodiš ljubav (što ne znači da nemaš seksualni život), ali imaš sebe i slobodu da sa svojim životom radiš šta hoćeš.
Možeš da uživaš u gledanju filmova
Lepo je to i u paru, ušuškate se i gledate neki film ili seriju, i možda ti to nedostaje. Ali realno, u vezi čak i gledanje televizije moraš da isplaniraš i da usklađuješ svoje vreme sa onim koje odgovara partneru. Kad si sama, možeš da navučeš brdo hrane u svoj krevet i da grickanje kombinuješ sa šmrcanjem i smejanjem i da te niko ne zeza zbog toga. Činjenica je da je svakome udobnije, komotnije i opuštenije kad je sam sa sobom i sa sadržijima koji ga relaksiraju na način koji ne mora nikome da objašnjava. I nikad ne moraš da praviš kompromis oko toga šta ćeš da gledaš. Ako ti se stoti put gleda “Leggends of the Fall” sa paketom papirnatih maramica, slobodna si da se prepustiš sentimentalnosti koliko god hoćeš i možeš.
