Ako ste među onima koji se naroguše, smrknu, iznerviraju i prosto uvrede kad ih neko pita gde će za Novu godinu, to znači da vas žestoko drma prednovogodišnji stres i da verovatno imate dobre razloge za to.
Ako ste u onoj drugoj grupi, koja ljudima baca u facu ovo pitanje, bez ikakvog takta i saosećanja, i još sa ljubopitljivo podignutim obrvama i blentavim osmehom, ili ste sadista, ili ste stvarno totalno bezazleni. Da li su vam već rekli da Deda Mraz ne postoji?
Kome je još do novogodišnje euforije u današnje vreme? Ako se upinjete da održite tradiciju i pronađete radost u onome što vam je obično pričinjavalo radost – dogovaranje sa društvom, kupovanje garderobe, smišljanje poklona za najbliže, a osećate da posustajete, da vam se od troškova diže kosa na glavi jer neminovno razmišljate o još jednom kreditu ili o tome kako ćete posle dočeka preživeti januar, a on ume da bude baš dugačak, u mašini ste prednovogodišnjeg stresa.
I ako vam neko kaže da treba sve to da batalite i da se opustite, verovatno ćete ga iskulirati i progutati bes, a želećete da ga tresnete, baš kao i sve one blentavce i sadiste koji vas već od novembra pitaju gde ćete za doček.
Posebnoj vrsti prednovogodišnje torture izloženi su oni koji ne samo da nemaju ideju gde bi išli, ili nemaju para da plate neku glamuroznu organizaciju, nego nemaju ni s kim da planiraju da ostanu kod kuće.
Sami za doček? Da li je to najgore što može da vam se desi? Ili vam se samo steže srce, jer je ovo još jedan u nizu dočeka koji ćete provesti pred TV-om, gledajući reprize repriza božićnih filmova, jedući preterano i čekajući da deca iz komšiluka potroše sve petarde, pa da namamite svog kućnog ljubimca da izađe ispod komode i malo se pomazi pred spavanje.
Čak i ako ne patite što ste sami, jer je to vaš izbor i zadovoljstvo, nećete moći prosto da ignorišete Novu godinu. Ako ništa drugo, ono zbog buke koju će pijani slavljenici i derišta koja obožavaju pirotehniku praviti do jutra.
Možda su vam svi novogodišnji planovi propali, jer ste upravo raskinuli i nije vam ni do čega, naročito ne do prihvatanja poziva vaših brižnih prijatelja, koji misle da svakako treba da provedete tu noć sa njima i odvalite se od alkohola, ako ništa drugo.
Svi razlozi zbog kojih se osećate bespomoćno pred nadirućim dočekom, svakako su dobri. Ali nisu razlog da mrzite sve oko sebe, gutate smirivalice i čekate da prođe. Razmislite. Racionalizujte. Koliko puta ste se uopšte u životu stvarno dobro proveli za doček? A koliko puta ste se dobro proveli onako skroz neplanirano, bez ikakvog slavljeničkog povoda? Možda ste poslednji put bili srećni za doček kad ste bili mali i ujutru nalazili pod jelkom poklone koje je doneo Deda Mraz.
Da li su i vama sve Nove godine krenule nizbrdo, kad ste saznali da ne postoji? Eh, dečije radosti. Ostavite ih bezazlenima i organizovanima. I priredite sami sebi poseban doček. Nemojte gledati TV program. Skinite filmove koje želite ponovo da vidite i one koje niste stigli da pogledate, pa organizujte sebi filmsko veče. Spremite svečanu večeru samo za sebe. Kupite sebi poklon. Napravite veliko spremanje. Provedite veče u kadi. Izađite napolje, ako postoji neki događaj na trgu u vašem gradu. Gledajte sa terase vatromete u komšiluku.
A ako ste baš revoltirani i rešeni da hejtujete, napišite protestno pismo protiv novih godina i okačite ga na Fejsbuk, umesto fotografija sa pijanog dočeka. Recite svima sve što ste im prećutali i progutali tokom cele godine. I obavezno istaknite da ne vredi razmišljajti o smislu života, jer nema smisla.
Naročito ne kad je još jedna godina u tom životu definitivno okončana.
