Igranje imaginacijom i maštom je uvek zabavno, a našim umom se najbolje igraju filmovi. Filmovi imaju mogućnost da nas premeste na druga mesta, predstavljajući utočište u kome u mraku možemo da uživamo u svemu što nam pružaju. U bioskop smo odlazili da bismo se po prvi put dodirnuli prstima sa simpatijom i kako bismo se po prvi put poljubili. U tami biskopskih sala strast i želja se mešaju s mirisom sveže iskokanih kokica.
Stvari koje smatramo seksi se menjaju, a to možemo da primetimo i kroz filmove. Počeli smo eru kinky seksa uz film 50 Shades of Gray i nastavili priču na Netflixu uz 365 days. Popularnost ovog filma nam je pokazala koliko ljudi vape za seksualnom tenzijom koju prenose likovi na ekranu, što svakako žele da bude prikazano dovoljno tasteful kako bi se razlikovalo od onog što možemo da nađemo na onim-sajtovima-koji-se-ne-imenuju-ali-ih-svi-posećujemo.
View this post on Instagram
Ono što možemo da zaključimo jeste da su ovakvi tasteful filmovi retkost; lakše je napraviti loš eksplicitni film koji nas – ili tera da ga prekinemo, ili nas uspava. Kreiranje zaista dobrog filma koji će, pre svega, na zdrav način prikazati seksualne odnose je ređe nego što bi trebalo da bude. Scene seksa u savremenim ostvarenjima uglavnom propuste priliku da nam probude požudu, ali postoje i ona koja uspevaju da uzbude i vas i vašeg partnera, a to su…
Portrait of a Lady on Fire
Ovaj film je lekcija o modernom pristupu kakvi bi senzualni, eksplicitni i strastveni filmovi trebalo da budu. U jednom intervjuu, režiserka Celine Sciamma izjavila je da u scenama seksa njenih likova gledalac potpuno može da se izgubi i da smetne s uma da zapravo gleda dve osobe na ekranu, već će mu osećaj koji prenose biti toliko intenzivan da će poverovati da je sa njima.
Istorijska romansa smeštena je u izolovanom predelu Francuske u osamnaestom veku i prati slikarku i ženu koja joj je inspiracija. Film prikazuje širu sliku seksualnosti i seksualne požude. Snimljen je tako da prkosi svemu što bi savremeni filmovi trebalo da budu, s namerom provocirajući sve uštogljene zapadnjačke režisere.
Lucía y el sexo
Kolaboracija dva velika uma španske kinematografije donela je jedan od sigurno najerotičnijih filmova svih vremena. Pokrenuo je lavinu osećanja već na premijeri. Prepoznatljiv po obnaženim scenama, Lucía y el sexo je mnogo više od eksplicitnog filma, a kreaira naraciju koja se bavi najdubljim ljudskim istinama.
Radnja prati pisca koji nas pričom iz sadašnjosti vodi u prošlost i objašnjava kako je njegov život povezan sa Lucíjom. Film je osvojio prestižne španske nagrade (Goya), dok je pesma koju je pevao Alberto Iglesias i dan-danas jedna od najslušanijih u Španiji.
Stranger by the Lake
Alain Guiraudie je francuski režiser koji zna kako gledaoca da potpuno izludi od požude i strasti. Stranger by the Lake je veoma dobro izbalansirana priča o gej paru između kog se jednog francuskog leta kreira neizdrživa seksualna tenzija. Film je nagrađen dvema nagradama na festivalu u Kanu. Ovu modernu queer romansu morate do pogledate, jer će vam potpuno promeniti viziju oko toga šta bi doživljavanje orgazma trebalo da bude.
