Kada se bol pojavi, treba da se pitate koja je svrha njegovog prisustva, na šta vam ukazuje, šta je ono što treba da iscelite. Normalno je osećati se povređeno kada se događaju bolne stvari, normalno je prihvatiti svoja osećanja i dati sebi vremena za isceljenje. Ali nije zdravo ako zaglavite na tom mestu bola i očajanja, jer ne znate kako da procesuirate, kako da se isceljujete, otpuštate i nastavljate dalje.
Dakle, treba da iscelite ono što vas boli. Ne treba da trpite zauvek, ne treba da se „saživljavate“ sa bolom i da ga neprekidno osećate.
Umesto toga, treba da ga „metabolišete“, da ga transformišete, najpre prihvatanjem. Kao kad ste žedni i popijete čašu vode, kad ste tužni – tugujte, kad vam se plače – plačite, kad osećate razočaranje, povređenost, poniženje – osećajte. Uvažite svoja bolna osećanja, jer ona nose signale i informacije koje možete da protumačite, ako se ne poistovećujete sa bolom. Naravno, ne možete odmah, dok je bol akutan da napravite distancu i zauzmete širu perspektivu. Morate dozvoliti sebi da vas bol „usisa“ i preplavi, ali morate znati da nećete tu ostati zauvek. Morate prepoznati momenat kad možete i treba da počnete da sagledavate bol, da čitate informacije koje vam prenosi i da postupate u skladu sa tim. Ako pratite signale, bol vas vodi putem više svrhe i ispunjenja, putem otpuštanja, opraštanja i oslobađanja.
Bol nije kazna, već vas podseća da ne treba da trpite kažnjavanje. Da je moguće živeti plemenitije i radosnije, ako imate hrabrosti da krenete tim putem. Dolazi da vam pokaže gde ste u sebi i u životu, da vam pruži orijentacionu tačku, a zadržava se ako ga ne otpustite i ako ostanete u toj tački.
Bol nije tu da vas povređuje, nego da vas oslobodi.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
