Preplanuli ten je za mnogo žena imperativ tokom leta, ali mnoge od njih ne znaju da je istorija iza ovog beauty trenda prilično seksistička. Od „kože obasjane suncem“ do „zdravog sjaja“, način na koji govorimo o preplanulosti je dokaz da romantizujemo ideju o takvoj koži.
Kad na to dodate vizuelne elemente, poput reklama za luksuznu modu ili influensera koji na Instagramu objavljuju fotografije sa bazena na Ibici, postaje sve očiglednije da je bronzano telo postalo sinonim za privlačnost – čak i kada znamo da preplanuli ten može biti smrtonosan.
Stoga nije ni čudo što je industrija iza preplanulosti vredna milijardi. Uprkos dokumentovanim rizicima sunčanja u solarijumu, kao što je rak kože, očekuje se da će globalno tržište solarijuma dostići vrednost od preko 7,4 miliona dolara do 2027. Još je prosperitetniji posao samopotamnjivanja: procenjuje se da tržište proizvoda za tu namenu vredi oko 1,1 milijardi dolara.
Ono što nam govore ovi brojevi je da je taj neuhvatljivi „zdrav preplanuli ten“ ukorenjeni ideal lepote koji još uvek jure mnoge žene, ali i muškarci.
Kada je preplanuli ten postao popularan?
Svetla koža je bila najpoželjnija hiljadama godina. Od davnina, bleda koža bila je sinonim za lepotu i bogatstvo, dok je preplanula koža bila jednaka radničkoj klasi, za Refinery29 je izjavila dr Ejmi Bojington, istoričarka sa sedištem u Velikoj Britaniji.
„Oni iz nižih društvenih slojeva obično bi morali da rade duge, naporne dane na otvorenom. Pošto su ti ljudi bili napolju po ceo dan, postali su preplanuli, što je onda korišćeno kao društvena diferencijacija“, objasnila je.
Klasističko i kolorističko povezivanje svetlije puti sa višim društvenim statusom ide paralelno sa sramnom istorijskom eksploatacijom i potčinjavanjem ljudi tamne puti.
„Evropski kolonijalisti su koristili belinu svoje kože kao sredstvo za diskriminaciju i rasizam. Pojedinci mešovitih rasa ili svetlije puti često su bili bolje tretirani od svojih tamnijih savremenika”, dodaje dr Bojington.
Kako bi imali što bleđi ten, ljudi su sve do viktorijanske ere koristili proizvode za posvetljivanje kože koji sadrže toksične sastojke kao što su olovo i arsen. U zapadnoj kulturi, bleda koža je važila za ideal lepote sve do 20. veka.
Tokom 1923. godine, francuska modna kreatorka Coco Chanel provela je vreme sunčajući se na krstarenju do Kana, a fotografije na kojima se vidi kako izlazi iz čamca sa tamnijom kožom objavljene su u tadašnjoj popularnoj štampi. Na taj način je Coco preplanulu kožu nehotice učinila modernom.
„Preplanula koža polako je postajala sve popularnija dvadesetih i tridesetih prošlog veka, jer je sugerisala da se sebi može priuštiti luksuzni odmor na sunčanim destinacijama“, kaže dr Bojington.
Solarijumi su izmišljeni još početkom 20. veka i to da bi funkcionisali kao „svetlosna terapija“ za različite zdravstvene probleme, kao što su lečenje tuberkuloze i sprečavanje infekcija i prehlada, ali tek sedamdesetih nemački naučnik Fridrich Wolf ih je učinio popularnim. Savremeni solarijumi koriste istu tehnologiju kao oni iz Wolfove ere – ultraljubičasto zračenje (UV) koje se uglavnom sastoji od UVA (koje prodire duboko u kožu i izaziva tamnjenje, ali i prerano starenje i rak kože) i manje doze UVB (zračenje povezano sa opekotinama od sunca).
Seksistička istorija preplanulosti
Dr Fabiola Creed je provela četiri godine tokom svojih studija analizirajući izloge, letke, postere, novine, časopise, televiziju i film za svaku vizuelnu ili pisanu referencu na preplanulost u Britaniji od sedamdesetih do devedesetih prošlog veka.
„Što se tiče solarijuma, pronašla sam tek nekoliko primera muškaraca, za razliku od hiljada primera žena, savršenog izgleda, uvek preplanulih, belih, zategnutih, imućnog izgleda, sa velikom kosom, nasmejanih, sa mnogo šminke”, kaže dr Creed u svom istraživanju.
U nekoliko primera preplanulih muškaraca koje je pronašla, oni su bili ili potpuno obučeni ili nisu prikazani u pasivnom ritualu sunčanja.
„Umesto toga uvek su prikazivani kao ‘aktivni’ i ‘mačo’, u bavljenju sportom sa preplanulim tenom, druženju ili ćaskanju sa ženama. Preplanuli ten ima 100% seksističku istoriju“, kaže ona.
Sve to je u skladu sa inherentno seksističkim narativom protiv starenja u industriji nege kože, u kojoj su žene dugo glavni fokus. Studija iz 2022. koju je sprovela bolnica Andreas Sigros u Grčkoj zaključila je da žene u Evropi dva do tri puta češće nego muškarci koriste solarijume.
Zdravstveni rizici solarijuma i sunčanja
Fizički efekti preplanulosti mogu učiniti da se pojedini ljudi privremeno osećaju dobro, ali rak kože predstavlja ozbiljan rizik od sunčanja i korišćenja solarijuma. Zbog toga je 2009. godine Svetska zdravstvena organizacija proglasila sunčanje u solarijumu kancerogenim za ljude. I melanomski karcinom kože (vrsta raka kože koji se može proširiti na druge delove tela) i nemelanomski karcinom kože (grupa karcinoma koji se polako javlja u gornjim slojevima kože) predstavljaju opasnost koju donosi solarijum. Ostali rizici uključuju opekotine kože, oštećenje očiju i prerano starenje kože, kao što su pigmentne mrlje, fine linije i bore.
Pročitajte i ovo: Fileri za podočnjake: Sve što treba da znate pre nego što zakažete termin
Naslovna fotografija: instagram.com/umarawithlove
Božica Luković
