U nama postoji slojeviti talog bola i straha, nerešenih problema, neizgovorenih istina, neizraženih vapaja, neisplakanih suza pretvorenih u bes, osećanja bespomoćnosti, frustracija i trauma. I više od svega nam je potrebno da budemo dobri prema sebi – a to ne znači da budemo popustljivi i da povlađujemo svojim slabostima, nego da osvestimo sva svoja osećanja, da osvetlimo mračne ćoškove svoje duše, da prihvatimo sebe i volimo sebe takve kakvi jesmo.
Kad razumemo sami sebe, postajemo mnogo manje strogi prema drugima, mnogo saosećajniji i strpljiviji. A to rezultira boljim povezivanjem sa drugim ljudima i boljim odnosima, jer onda i drugi nas bolje razumeju i lakše prihvataju. Ako smo nezadovoljni u nekom odnosu, sa osobom koja ne želi da gleda u sebe, da se razvija i osvešćuje, iako joj svojim primerom i prisustvom u njenom životu ukazujemo na mogućnosti koje su pred njom, možemo da se udaljimo od izvora nezadovoljstva, jer nam takva osećanja nisu potrebna, destruktivna su za naš razvoj. I to je jedan od načina da budemo dobri prema sebi.
Izvor fotografija: instagram.com/mikutas
Brankica Milošević
