Misliš da imaš mnogo problema. A u stvari, život ti je super. Čitaš ovo sa nekog ekrana, kompjutera ili telefona. Znam da zvuči zapanjujuće, ali nema to svako. Imaš kintu da platiš internet. Ili su ti roditelji platili. Živi. Roditelji. Brinu se o tebi. Neka si i sam ili sama. Svoj hleb jedeš. Super, ključna reč je – jedeš. Bilo da ovo čitaš sedeći za radnim stolom ili držeći laptop u krilu, na krevetu, možemo da zaključimo da imaš i krevet. Razne ti muke nemaš, vidim ja.
Šta je bilo, imamo problem?
Eh, ne znam ja tvoje muke…
Pa, i ne znam. I ne zanima me. A ne bi trebalo da zanima ni ljude oko tebe. Zato što kukaš zato ništa drugo i ne radiš. Ako nisi znao, da bi bio potišten troši isto toliko energije kao i da bi bio vedar. Lenština se veoma umori, kao i onaj koji radi bez prestanka. I sad, opet pomisliš, neozbiljno je ovo, daj da se stvarno pozabavi neko tvojim problemom.
Kojim? Koji ti problem imaš?
Ne znam ko da si u kom delu sveta, opet bi ti mozak prokuvao kao što ti trenutno krčka i stalno te morio nekim brigama. Ne vidiš nikad ono što ti se dešava dobro, jer čak i kad nema ništa dobro, imaš uvek priliku da zastaneš, osvrneš se i zahvališ na onome što je već oko tebe. Brineš se što si ovo rekao onom ili si pogrešio u ovom ili onom odnosu. Nešto si zezn’o na poslu. Nedostaje ti to i to.
Um će uvek tako da radi, bez obzira na to koliko bio bogat, zaštićen, okružen prijateljima, slavan, veliki, mali. Uvek je tu da te podseti da si sam sebi najveći neprijatelj i da uvek ima o čemu da se brigaš. Brige da pretvaraš u stres. Stres da gradiš u paniku, pa u muku, pa na kraju da se sav raspadneš od užasa koji te opsedaju. I onda smisliš neke tikove, opsednutosti, potištenost i kuknjavu. Na kraju ne može pet doktora, sedam orgazama, 12 viskija s ledom da te rastopi i postavi na noge.
Evo, ako ne veruješ, proveri sama. Uzmi i napravi spisak problema. Zapiši sve, pa i one najmanje brige. Naređaj ih ispred sebe jasno. Onda se dobro usredsredi i svaki od tih problema naduvaj prekomerno. Na primer, ja promašujem rokove. I onda naduvaj do najgore posledice. Šta je najgore što može da se dogodi. Dobiću otkaz? Recimo da hoću. I šta onda? Hoću li umreti? Hoće li zbog toga pomreti svi najbliži prijatelji? Hoće li se srušiti kuća ili nestati krevet? Neće. Ne kažem da neće biti ništa, ali nećeš prestati da postojiš.
Pojavi se i usred oluje
I pošto si još tu na planeti, hajde da pogledamo šta će dalje da ti se desi. Izgubiš posao, budeš u stisci i – nađeš novi. Samo je pitanje da li će da te dovoljno stisne. Nešto ćeš da radiš. Nećeš skapati od gladi. Pre toga ćeš bar nešto raditi. Ili, recimo, ostavi te dečko. Naći ćeš novog. Ili ti se pokvare kola i stanu. Prodaćeš ih u staro gvožđe.
Sad se vrati na onaj spisak i pogledaj šta sve zapravo nije problem. Šta od svega što si navela može da se nadoknadi, zameni, popravi ili reši. Videćeš da je to 99 odsto spiska. Čak i ono što ti se čini strašno, zapravo ljudi prežive. Izgube prijatelja, steknu novog. Zašto bi se onda nervirala danas, kad su sve nevolje rešive ili ćeš o njima brinuti tek kad postanu prave. Umesto da juriš utvare po senkama, pogledaj bolje ko si i šta si i dokle si stigla.
Kuknjava je opasna po zdravlje. Ukoči te. Otvrdne. Spreči te da voliš. Ne dopušta da ti neko kaže: “’Ej, ti si mi super, ja te volim.” A svaki dan neko može da te voli, samo pusti da se dogodi. Ne mora da te voli mnogo. Ne mora da se pojavi princ na konju sa specijalnim efektima. Ponekad je dovoljno da ti neko kaže: “Volimo istu muziku!”, “Dobar ti je taj štos!”, “Sviđa mi se tvoja frizura.”…
Spasi sebe, već danas. Prestani da izmišljaš probleme. Saberi se i shvati da si zdrav, živ, zbrinut i da imaš oko sebe porodicu i prijatelje. Sve dok je tako, nemaš pravi problem. Deluje ti čudno, ali i sama znaš da oni što nemaju zdravlje, što nemaju porodicu i nemaju prijatelje najčešće se najmanje žale i kukaju. To su oni oko tebe što uglavnom negde u nekom kutku žive i rade za svoj sledeći dah života, zahvalni što mogu da imaju priliku da žive.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
