Ako do sada niste osvestili važnost granica, a osećate da vas drugi ne tretiraju kako bi trebalo i kako zaslužujete, vreme je da shvatite da to kako se drugi prema vama ponašaju, suštinski zavisi od toga kako sami sebe tretirate. Taj „samotretman“ se zove samopoštovanje i samosvest i omogućava vam da se postavite tako da vas drugi poštuju, kao osobu od integriteta, kao nekog ko zna šta hoće i koliko vredi. To postavljanje prema drugima dolazi iz saradnje zdravog ega i samosvesti (koja dolazi iz najdublje samospoznaje) i odlikuje se postavljanjem zdravih granica. Prosto rečeno, kada kažete NE, to znači da se nećete predomisliti, a kada kažete DA, znači da prihvatate obavezu i odgovornost.
Kad pogledate sve svoje interakcije, kao i sve odnose – one koje nastojite da održite korektnim, jer ste dnevno upućeni na saradnju sa ljudima koje inače ne biste odabrali za prijatelje, kao i one koji su vam važni, u kojima ste emotivno angažovani – najveći deo vašeg života sagrađen je uz pomoć granica (ili njihovog nedostatka).
Kada imate zdrave granice, imate i dobre odnose. Kolege i saradnici vas poštuju zbog kolegijalnosti, kulture, efikasnosti, zbog savesti i zdravog razuma. Vaša porodica zna kako da se ponaša prema vama zbog onog što ste pokazali da nećete tolerisati. Prijatelji i partneri se ophode prema vama na osnovu onoga kako se vi ophodite prema sebi. Kada sebe poznajete, prihvatate, volite, poštujete, razvijate se i evoluirate, kada proširujete svoju perspektivu, stojite iza svojih odluka, ne kukate i ne žalite se na životne udarce, već ih shvatate kao izazove i lekcije, vi dosežete svoju samosvest i prirodno i lako postavljate granice.
Ne samo da je važno imati granice, već je i fundamentalno. Svi odnosi (od kojih se sastoji veći deo ispunjenosti vašeg života) zahtevaju sporazumne i utvrđene granice, a kada govorimo o proširivanju granica, ne mislimo na njihovo gaženje i povređivanje, već na proširivanje svesti i perspektive, na senzibilizaciju na postavljanje i važnost granica, na intuitivno postavljanje granica i poštovanje tuđih, bez potrebe da se te granice „crtaju“, objašnjavaju i ističu. Kad imate svoje granice i postavljate se tako da zahtevate njihovo poštovanje, lako vam je da poštujete tuđe granice, kao i da primetite kada one nekome nedostaju – osobe koje nemaju granice su često nedosledne, hirovite, impulsivne i ne znate kako će u nekoj situaciji reagovati. Odnosno, znate da će reagovati na osnovu trenutnog raspoloženja i da u jednom trenutku kod njih glatko prolazi ono što bi ih u nekom drugom momentu razbesnelo ili zaprepastilo.
Najosnovnije društvene granice su ono što nazivamo jednostavnim poštovanjem, ili još češće, vaspitanjem. Lepo vaspitanom i kulturnom osobom, smatramo nekog ko se ponaša ljubazno i pristojno, ko uviđa gde su granice i nikada ih ne prelazi.
