Nastojeći da stalno popravljate sebe i svoj život (svoje telo, svoju ličnost, svoje odnose…) možete u potpunosti promašiti poentu – umesto da prihvatite sebe i uživate u svom životu, neprestano živite međuvreme, odnosno, život vam je na pauzi, dok ne postignete sva poboljšanja koja ste zamislili. Nikada vam to neće uspeti, ali zato će vam odlično ići napetost, nezadovoljstvo sobom i zagorčavanje života i sebi i drugima.

Ponekad ćete se praviti da je sve super, da biste sebi dozvolili malo trijumfa, što će vas dodatno iscrpljivati. Veoma je zamorno kad ono što jeste i kako jeste – nikako nije dovoljno dobro.

Menjanje spoljašnjih faktora – uključujući i vašu „fasadu“ odnosno, sve ono merljivo i vidljivo, neće vam doneti zadovoljstvo sobom. Vi ćete i dalje znati da ispod glazure niste tako sjajni i da ništa nije tako sjajno, kao što verujete da bi moglo biti i da se vaše pravo JA, vaša ispunjenost i sreća nalaze „tamo negde“ i da morate da se trudite da biste tamo stigli.

Ali, vi ste ovde i propuštate trenutke svog života. Nećete dobiti ni ljubav drugih, ni smirenost, ni zadovoljstvo sobom, tako što ćete postati nešto što mislite da drugi cene, ili što smatrate da treba da budete. Nećete se osećati dobro sami sa sobom, dok ne počnete da prihvatate i cenite sebe, takvi kakvi ste.

Ko zna kolikim ste predrasudama opterećeni, u koliko pogrešnih „istina“ o onome što je važno i vredno verujete, i koliko prezirete i mučite sebe da se uklopite u sopstvene pogrešne predstave.

Život vam stalno pruža prilike da to uvidite, demantujući vaše „priče o stvarnosti“, sabotirajući vaše pokušaje da se poboljšate i popravite, samo ste vi suviše tvrdoglavi da biste to shvatili na pravi način. I tako i dalje ostajete uvereni da sa vama nešto nije u redu, da vam ništa ne ide, da se ne trudite dovoljno, da vam „nije dato“, i da vas život kažnjava onda kad vam daje vrednu lekciju.

Comments