Imate zvezdu u sebi i uglavnom navlačite koprenu preko nje, ne dozvoljavajući joj da blista. Mešate skromnost sa nesigurnošću, nenametljivost sa sumnjom u sebe. Neki delovi vas žele da viču, da se glasno smeju i pevaju, da izražavaju silinu vaše životne strasti i snage. Ali, to skreće pažnju. Ljudi će vas čuti, gledaće vas, smejaće vam se, osuđivaće vas. Kad to pomislite, vi prigušite svoj smeh, spustite glas, smanjite se i skupite i umotate u maglu svoju blistavost. Ne želite da budete upadljivi, da se ističete ili namećete, pa sputavate svoju jedinstvenost i talenat, jer se bojite da vas drugi neće prihvatiti. I tako naučite da prihvatate osrednjost i da živite sa knedlom u grlu, sa napetošću u vratu i ramenima, sa grčem u mišićima i oborenog pogleda. Prihvatate polovičnu ljubav, odnose u kojima niste srećni, iskustva koja vas ne ispunjavaju i koja služe da zamagle vašu zvezdu, umesto da je uglancaju do visokog sjaja.
View this post on Instagram
Prestanite.
Prestanite da prihvatate doziranu ljubav, mrvice i komadiće sa nečije trpeze, jer ljubav treba da bude raskošno davanje i primanje, produbljivanje ličnosti, širenje perspektive – ljubav je hrana za rast i razvoj, a ne sputavanje i gladovanje. Dajte sve što imate i uživajte u davanju. Ali naučite i da uživate u primanju svega što drugi imaju da vam pruže – ne odbijajte velikodušnost, komplimente, naklonost i ljubav svojom nesigurnošću u sopstvenu vrednost. Kad vas drugi slave, pridružite im se i budite zahvalni. Kad ste ponosni na sebe, pozovite druge da vam se pridruže u slavlju i blistajte. Svakog dana imate razlog za slavlje. Za zahvalnost, za ponos.
