Verujem da sad već svi uveliko pevate pesmu koju sam iskoristila za naslov – ali, prosto se savršeno uklapala. Pre samo nekoliko meseci se na Instagramu pojavila analiza domaćih pesama u kojima se pominje nasilje nad ženama. I to je zaista zastrašujuće. Međutim, mene je to nekako usmerilo u drugom pravcu.
Kao osoba koja baš retko sluša turbo-folk ili bilo šta što mu sliči, čudno je što za skoro svaku situaciju u životu imam adekvatnu pesmu. Tako sam skorašnji raskid, ako se prekidanje odnosa između mene i te osobe uopšte može tako nazvati, provela pišući tekst koji se zvao Kuda idu ostavljene devojke.
Taj tekst nije doživeo svetlost dana, ali dobro, meni je bilo veoma zabavno dok sam ga pisala. Pomogao mi je da sagledam pojedine stvari i da sebi oprostim što sam preterano emotivna i što te emocije nekada vode kolo.
Zbog tog svog jedinstvenog, pa reći ćemo – talenta, u toku jednog razgovora sa koleginicama sam počela da pevam delove pesme koji glase: Prevari me samo me ne ostavljaj, misleći da je sav akcenat stavljen na taj momenat u kome bi žena svom voljenom oprostila čak i prevaru.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
A onda sam shvatila da je onaj najbolniji deo, zapravo, momenat u kom pevačica peva: Ne daj da bez tebe sama ostanem. Samoća. To je naš najveći strah, strah koji nas parališe, strah zbog kog pristajemo na mnogo manje od onog što zaslužujemo.
Ne mislim da vam analiziram pesmu, ali mislim da treba da popričamo o tome kako smo svi u jednom momentu bili ta osoba koja peva – samo me ne ostavljaj.
Delove pesme Kuda idu ostavljene devojke sam pevala sebi, u momentima u kojima sam mislila da je to – to, nakon što me je ova osoba ostavila ja ću zauvek biti sama. Prosto nije postojalo ništa što je moglo da me uteši. Čak ni Ceca.
Ako ćemo iskreno, Ceca je samo palila vatru, a ja sam posle nekoliko pića viška pisala poruke i trudila se da povratim ono što sam mislila da mi je potrebno. A dobila sam sažaljenje. Ako sam uopšte i to dobila.
Tako je, možda, i pevačica koja je pevala prevari me, samo me ne ostavljaj – zbog svoje nemogućnosti da se izbori sa osećanjima, da ih verbalizuje na pravi način i da se, u krajnjem slučaju, možda sa njima i pomiri.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Dok smo razgovarale o tome kako smo sve u jednom momentu u okruženju imale nekog tipa koji bi sve uradio za nas, koji je bio posesivan i clingy – jasno je bilo da nijednoj od nas to nije prijalo. Sve smo se osećale kao da se gušimo jer je neko od nas kreirao osobe koje, vrlo verovatno, nismo.
Taj momenat u kom se zaljubimo i ne vidimo koliko nas ta zaljubljenost opčinjava, tada idealizujemo osobu ispred naših očiju. To radimo potpuno nesvesno, to je jasno. Baš u tim naletima ljubavi želimo da nekog obasipamo svom pažnjom – jer to je ono što znamo. Ljubav je jednaka pažnji.
Tako upadamo u te virove, zaljubljeni, u strahu da nas ta osoba ne ostavi. A kada vidimo da se to dešava, da osoba gubi interesovanje za nas, da postajemo samo jedna od onih prolaznih ličnosti u njihovim životima, baš kao što su neki tipovi bili za nas – tada pevamo samo ne reci da je kraj.
Svi smo u jednom momentu u životu bili previše opsesivni nekim, isto kao što je neko bio opsesivan nama. To je sve normalno. Zato oprostimo Cecama ovog folk sveta, jer da nema njih, ne bismo uspeli da utešimo jedni druge.
Naslovna fotografija: instagram.com/_nedaleko
Milica Antić
