Imam TV, ali ga ne uključujem svakodnevno. Samo onda kad hoću da pronađem neki film – izvrtim onih nekoliko kanala na kojima često nailazim na zanimljve filmove, a ako ne nađem ništa, isključim ga. Najčešće ga uključujem samo da pogledam “Slagalicu” i ponekad zaboravim da ga isključim, počnem nešto da radim i onda me prene i užasne špica za dnevnik. Neeeee, bacam se ka daljincu kao da treba da isključim tempiranu bombu u poslednjoj sekundi. Ne želim da slučajno čujem ono što namerno izbegavam, da bih izbegla ozbiljnu mentalnu toksikaciju. Ne kažem da je dnevnik najgori, jer možda je rijaliti još gori, još opasniji, zbog svoje lukave forme koja podilazi maloumnosti – koja u nekom stepenu postoji i u većim umovima. Ali tu nema kompromisa – ne gledam informativne emisije, šou programe, zabavne sadržaje. Gledam samo filmove i serije, jer spadaju u umetnost, ili me zabavljaju, ili emotivno angažuju (kao Grey’s Anatomy). Ne smeta mi da film koji volim odgledam i više puta, jer sa tim filmom znam na čemu sam, dok nikako ne mogu znati šta će mi se desiti ako promenim kanal ili nepažnjom ostavim dnevnik…
Mnogo se piše o toksičnim odnosima, emocijama, vezama, o tome kako da se čovek zaštiti od emocionalnih i energetskih vampira, kako da prepozna ponašanja i sadržaje koji ga iscrpljuju, otupljuju, zamagljuju i oduzimaju mu životnost. Ako, i treba da se piše. I da se praktikuje. Ali mnogi od najtoksičnijih sadržaja dolaze kroz dnevnu informisanost i politiku. I niko nam ne govori kako da se sačuvamo od toksičnih odnosa sa okolnostima u kojima živimo. Podstiču nas sa svih strana – i oni kojima verujemo i oni koje preziremo – da se uključimo, da sami odlučujemo, da se računamo, da smo bitni, da preuzmemo građansku inicijativu, da budemo politički svesni i odgovorni. Do skoro nisam znala šta da mislim o tome, pa sam se uglavnom orijntisala prema onima koji su mi delovali razumno.
A taj razum, od kad ga slušam, govori mi da biram manje zlo, da pristajem na kompromise koje nisam sama smislila nego mi se nameću, jer uvek može da bude još gore.
Znate šta?
Zabole me više kako će da bude.
