Njegovo ime nije bitno. Ni grad, ni godište, ni izgled, ni stepen obrazovanja. Nije bitno ni da li je srećan svojim životom, ili nije. Bračni status, da li ima dece, sve je to nebitno, a ponajmanje da li živi u izobilju ili siromaštvu.
Ono što ističe kao bitno tiče se njegove prošlosti.
Kada bi ga neko pitao ko je on, uvek bi opisivao kakav je bio kao dete.
Govorili su mu da je bio drugačija, delovalo je, ozbiljnija beba od drugih, retko se smejao, a kada se rodio jedva da je i plakao.
Seća se da je kao dečak bio pomalo nestašan, i često su mu govorili da će kad odraste lomiti ženska srca. Uvek se na to kikotao.
Posedovao je ono “nešto”, od malih nogu, bio je pravi potencijal za sve oko sebe, ponos mame i tate.
Pamti kao poseban događaj trenutak kada je dobio svoj prvi automobilčić, plavi, sportski autić, sa crnom haubom. Ne seća se od koga ga je dobio, roditelji kažu da nisu oni, pa je verovao da je autić sam njega pronašao i, vučen nekom nepoznatom silom, dovezao se do njegovog kreveta, gde ga je sutradan ujutru i zatekao.
Igračka nije dugo trajala. Morao je da je rastavi, jer je od svega jača bila njegova želja da vidi kako je sastavljena i šta se nalazi unutra. Posle, kada je shvatio da je ne može više sklopiti i da ničemu više ne služi, da je bespovratno izgubio svoju prvu igračku, shvatio je, doduše na detinji način, što je kasnije uobličio kao odrasli čovek, da ne valja dirati stvari kojima si zadovoljan. Posle nekih “eksperimenata”, nema nazad.
... često su mu govorili da će kad odraste lomiti ženska srca
Kada bi ga neko pitao u kakvoj je porodici odrastao, uvek bi odgovarao nešto poput ovog.
Svoju majku je, kao dete, doživljao kao dobru i velikodušnu ženu. Primećivao je koliko je bila lepa, ali pomalo nesrećna žena. Ipak, voleo je svoju majku najviše na svetu, provodio vreme sa njom, i od nje je naučio kako se sutra treba ophoditi prema ženama, sa puno poštovanja i zahvalnosti, govorila je.
Oca pamti kao jakog čoveka, koji je uvek zasmejavao mase ljudi, i, doduše, voleo da pije. Ne puno, umereno. I od oca je naučio puno o životu, posebno o ženama. Nikada mu nije bilo jasno kako to tata i mama potpuno drugačije poimaju ženski rod.
Nikada mu nije bilo jasno zašto je tata, pored tako divne žene kakvu je imao, oduvek varao mamu. To su svi u njihovoj varošici znali, a tata je važio za velikog zavodnika, i kao takav, često je davao savete mnogo mlađim, neiskusnim muškarcima. Bio je veoma omiljen među muškim delom omladine.
Često su umeli svi da se smeju kada njegov otac priča svoje osvajačke dogodovštine. A čak se smejala i mama, što mu je bilo najčudnije.
Ipak, kako je bivao stariji, shvatao je da otac nema poštovanja prema ženskom rodu, to mu je sve bila jeftina zabava, kako bi govorio, a mama je na to delom izražavala negodovanje kolutajući očima, a delom osećala zadovoljstvo, jer je mislila da je posebna žena u životu svoga muža, što je i bila, istinu govoreći.
Kada je malo više porastao, i počeo da primećuje devojčurke iz komšiluka, otac je počeo da mu daje savete. Učio ga je raznim trikovima, i sve to nazivao dobrom žvakom, ali nigde nije govorio o iskrenosti, za razliku od njegove majke. To ga je malo zbunjivalo.
Naučio je od oca kako da postane pravi muškarac, sa puno žena iza sebe. Govorio mu je da se time dokazuje muškost, i da je sada vreme da to dokaže, i sebi i drugima.
Tada je prvi put počeo da oseća nesigurnost i naslutio je da ima veliki zadatak pred sobom.
Kako “smotati” devojčicu, efektno, i sa što manje truda, a potom preći na drugu. I stalno tako.
Pošto je bio sladak, kako su mu devojčice govorile, nije mu bilo naročito teško da smota prvo jednu, pa drugu, pa treću… Jedino mu nije bilo jasno zašto bi devojčica posle toga plakala, kad bi prešao na sledeću. Mislio je da i ona zna da je to samo igra.
Jedna mu je čak i opisivala šta oseća u stomaku kada je s njim. Kao, nešto joj se migolji u stomaku, kao neka slatka trema. Seća se sjaja u njenim očima, dok bi gledala u njega, i nije mu bilo jasno šta to ona oseća i šta nije u redu sa njom, jer on nikada tako nešto nije osećao, iako se do sada na blic poljubio sa preko šest devojčica.
Sve mu je to bilo lepo i osećao je ushićenje, ali nikakav “sjaj” nije mislio da ima, niti je osećao ikakve leteće objekte u želucu. Ipak, osećao je da je na dobrom putu da dokaže svoju muškost.
Prvi put se zaljubio dvanaest godina kasnije, iznenada.
Bila je to prelepa devojka, prirodna lepotica, najlepša na čitavoj godini na fakultetu na kome je studirao.
Nije mu bilo teško da je osvoji, već je imao dosta iskustva. Odavno je okusio prvi seks, ali tek sada je prvi put stvarno osetio da je zaljubljen.
Ona je bila kao njegova majka, pametno je govorila i lepo mirisala. Često su razgovarali i puno mu je otkrila o ženskom rodu.
Žene imaju dušu, često je govorila. Zaslužuju pažnju i poštovanje. Zahvalnost.
Ostavio je zbog sledeće, lepše, i danas to, kao puno stariji, pamti kao najveću prekretnicu u njegovom životu.
Još uvek se seća nje. Šta bi bilo… da je ostao.
Na svom putu nailazio je na razne žene. Neke su bile bezdušne, neke su želele da ga iskoriste na razne načine, htele da ga uvuku u prevare, neke su mu prenele teške zaraze. Ništa nije dugo trajalo, niti je on to hteo, iako bi ponekad izgledalo da će potrajati.
I tako se uvek sećao nje, svoje prve ljubavi, i vraćao sećanjima u period kada su bili srećni.
Sećao se i kako joj je slomio srce, i stalno je, iznova, kritikovao sebe.
Ništa više nije znao o njoj, nikada je nije ponovo sreo.
Imao je svoju muškost i znao je da bi mu otac bio zadovoljan, da je živ.
Još uvek se seća nje. Šta bi bilo… da je ostao
Jednom se, u trenutku očaja, žaleći što ne može da izmeni prošlost, i shvativši šta je uradio, obratio jedinoj ženi sa kojom je ikada iskreno u životu razgovarao – svojoj majci (jer iskrenost nije za ostale žene), i ona mu je tada rekla: “Otac te je naučio kako da budeš muškarac, ali te nije naučio kako da budeš veliki čovek. To je, međutim, lekcija koju si sam morao da naučiš. Žao mi je što si je tako skupo platio.”
Danas zaključuje da, da se nije bojao ljubavi, i da je slušao svoje srce, danas bi bio ostvaren čovek, uz ženu koju voli.
Svo svoje iskustvo bi rado odbacio za samo jedan trenutak povratka u svoju prošlost, onda kada je bio istinski srećan.
Danas je u zajednici sa dobrom ženom koju poštuje, ali odavno nije u stanju da voli.
“Posle nekih eksperimenata nema nazad” – stalno se seća svog prvog autića i svoje prve ljubavi.
To je ono što mu je jedino bitno da se kaže o njemu.
Ivana Jovanović – je pasionirani ljubitelj psihologije. Fasciniraju je (često komplikovani) interpersonalni odnosi, a naročito oni muško-ženski. Voli da filozofira i vodi intelektualne debate. Piše tajni virtuelni dnevnik. Njeni tekstovi će vas naterati da sagledate život iz drugog ugla i preispitate svoje postupke.
