Da vidimo sada, šta je sa tom koračnicom koja ti diktira povlačenje, defanzivu, koja te sapliće i tera da se vratiš i zakoračiš ponovo? To je ritam ličnog razvoja. Jeste, dobro si pročitala. Lični napredak, duhovni razvoj, dosezanje viših nivoa svesti, ljubavi, otvorenosti ka kosmosu, osetljivosti na informacije koje dolaze sa svih strana i koje učiš da tumačiš – da komuniciraš sa bićem i Bogom, to je taj tempo. Korak napred, dva koraka nazad.
Jer uvek kad napraviš korak napred, kad imaš uvid, prosvetljenje, kad dobiješ potvrdu da si sve vreme na pravom putu, kad neko vreme uživaš u zahvalnosti, u ljubavi, u afirmaciji svojih vrednosti, kad se osećaš sto posto živom i prisutnom u sadašnjem trenutku – kad naiđe plima pozitivnosti, vere, osvešćenja, dole duboko ustalasa se prvobitni mulj. Ne, nisi sve očistila. Uvek ima šta da ispuzi iz te čorbice. Uvek ima još slojeva koje treba sastrugati, raslojiti, otkriti, odigrati, pročistiti. I kad se napojiš svetlošću, kad se osnažiš i ohrabriš, dolazi na red pad nosem u blato. Sa klavirom odozgo. O, da li je to sada koncertna klavirčina tvog ega? Pijanino straha? Električni klavir pogrešnih ubeđenja, očekivanja, arogancije? Sa pojačalom. I miksetom.
