Umesto da prikrije istinu među svojim senkama, grad noću može da otkrije svoju pravu stranu. I, dok je Beograd s pravom prepoznat kao grad žive kafe-kulture, klubova na reci i nenadmašnog noćnog života, lepota grada koja se javlja u mraku manje je poznata.
Postoji nešto karakteristično i posebno kada sami šetate ulicama noću. Grad u mraku je razoktriven, otvoren i dozvoljava da mu se zaviri u dušu, nudi svoje najdublje skrivane tajne. Vidi se kroz fancy presvlaku dnevne vreve i oseća se suština onoga što čini jednu veliku prestonicu.
Neki gradovi drhte pod pretećim teretom loših slutnji ili još uvek imaju opori miris proteklog dana. Oni nose notu nelagode u noćnom vazduhu, upozoravajući na opasnost usamljenog lutanja. U drugima, umesto da čine da se osećate usamljeno ili uplašeno od svega što vreba iz tame, časovi pred zoru izazivaju svež pogled na stvari, puštajući da se ogoljena mirnoća grada uvuče u vaše osnovne emocije.
Iz iskustva mogu da tvrdim da je Beograd grad koji živi 24 sata, pozivajući vas da podelite njegove tajne, istražite skrivenu unutrašnjost i šetate u miru. Šetajući noću ulicama Beograda, prolazeći slabo osvetljenim trotoarima pored sjaja izloga, ne oseća se samoća, već sloboda.
Nakon zalaska Sunca, zgrade Beograda preuzimaju nove uloge, osvetljene da bi se prikazala njihova izuzetna arhitektura, često sa sveprisutnom crveno-plavo-belom zastavom osvetljenom reflektorima. Glavne “arterije” koje presecaju grad krase impozantne državne građevine i blokovi poslovnih zgrada u kojima se ogledaju drvoredima ukrašeni putevi, dok se u sporednim uličicama nalaze pekare, kafei i picerije koje rade do kasno u noć.
Za mene je jedna od najvećih prednosti Beograda što može da se šeta ulicama do kasno u noć, bez ikakvog straha ili strepnje. Tokom vrelog leta, prostrani parkovi su ispunjeni mladim parovima koji beže od naporne vrućine da bi uživali na Kalemegdanu ili čak pili pivo ispod drveća. Približite se reci, i priča se ponovo menja. Muzika odzvanja sa splavova poređanih uz obalu, dok se obrisi onih koji u njima uživaju vide na tamnoj vodenoj površini.
Ali, dok se zora rađa, ulice su skoro potpuno prazne, osim poneke noćne lutalice ili nekoga ko se u polusvetlu zaputio kući nakon izlaska.
Jedno od mojih najnezaboravnijih iskustava bilo je kada sam sa prijateljem ostao budan celu noć. Nakon provoda na splavu Freestyler, sedeli smo pored reke, gledajući kako meki zraci Sunca koje se podiže iznad Starog savskog mosta peru lice grada. Osim nas, jedina živa bića bile su patke koje su u nizu plovile rekom. Kako se pomaljao dan, otišli smo da sednemo u park radi neplaniranog doručka koji se sastojao od hleba, piva i majoneza. Jednostavna zadovoljstva mogu da budu najupečatljivija.
Naravno, kao i u svakom velikom gradu, treba ostati pametan i izbegavati neosvetljene ulice ili parkove. To se podrazumeva. Ali, u Beogradu se nisam osećao ništa manje bezbedno nego šetajući centrom Londona, Njujorka ili Berlina, a svakako mnogo bezbednije nego u određenim delovima tih gradova.
Preko dana, Beograd živi ritmom velikog glavnog grada, dok noću poprima jedinstvene osobine najbolje destinacije za provod. Ipak, većina ljudi svoj grad vidi samo u ranim časovima kada se vraćaju kući iz barova i klubova.
Ponekad je potreban posetilac da bismo uočili zanimljivosti koje uzimamo zdravo za gotovo u svojim gradovima. Zato, sledeći put kada budete na ulicama u sitne sate, iskoristite to da uživate u onome što imate u Beogradu.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Uroš Pajović
