Ako si tu negde oko tridesete, verovatno te u ovom trenutku jedino zanima da dobiješ na vreme i da možeš da isplaniraš svoje aktivnosti, odnosno da im se prilagodiš, u odnosu na ciklus – nije svejedno da li ćeš putovati prvog, drugog ili poslednjeg dana mece, kada ćeš zakazati depilaciju i da li će ti planirano romantično veče biti narušeno. Naučila si da mesečno krvarenje izračunaš, uračunaš, preguraš koliko je god moguće udobno, da nikad ne ostaneš bez uložaka, tampona, brufena i kalendara. Svaki ciklus te provoza gore-dole, nekad jače, nekad slabije, nekad prođe bez glavobolje, nekad te sve boli, nekad ti je PMS izražen najviše kroz režanje i rasipanje viška emotivnog naboja na (nikad sasvim) nedužnu okolinu, nekad imaš samo fizičke simptome, ponekad umireš za slatkišima, a ponekad potpuno zaboraviš da treba da dobiješ, jer si obuzeta nekim burnim dešavanjima. Kakva god da je vožnja na tom ringišpilu, nešto u tebi stalno registruje unutrašnje signale i ti prosto znaš kad je sve u redu. I zabrineš se ako primaš pomešane signale, ako nešto ispada iz okvira dosadašnjeg iskustva, ako se neki simptom pojača, ako ne dobiješ dva dana ranije, kao obično, ako te grudi bole više nego što se inače ponekad dešava pred mecu…
