Niko ne voli da bude tužan i kada osećamo tugu, pokušavamo da se iz nje izvučemo, želimo da što pre prestanemo da se tako osećamo i često potiskujemo osećanja i služimo se svim mogućim distrakcijama da odagnamo bol. Shvatamo tugu kao nepodnošljivo stanje, koje nas opterećuje, ali oblici tuge su veoma raznovrsni, različitog su intenziteta i pojedine tuge su uvek sa nama, čak i u radosti, slavlju i trijumfu. Neke tuge su sastavni deo naše sreće i tuga nije uvek teška i obeshrabrujuća.

Ponekad se sruči na vas poput letnje kiše, donoseći jasnoću vašem unutrašnjem stanju i proživljavanju određenog momenta, omogućavajući vam da povežete ono što vam se dešava sada, sa pojedinim događajima iz prošlosti. Ponekad, ta tuga služi kao kontrast koji ističe ono dobro što imamo i doživljavamo sada, a što smo nekada u prošlosti imali i izgubili. Tuga vas poseti u trenucima radosti i pobede, da vas podseti na slične trenutke koje ste delili sa nekim koga više nema, ili ko više nije prisutan u vašem životu, a ko vam je mnogo značio i ko je vaš život ispunjavao i oplemenjivao. Tuga može doći u trenutku radosti koju više nikada nećete podeliti sa određenom osobom, ali koju delite sa drugima osobama koje su sada deo vašeg života i koje su vam važne koliko je i ta osoba bila.

Takođe, dolazi i kada zbog nekog ili nečeg patite i tugujete, podsećajući vas na trenutke kada je neko ko više nije tu, bio uz vas, pružio vam razumevanje, utehu i podršku. Podseća vas da vam je ta osoba koju ste izgubili donela nešto živo i neugasivo, što će ostati sa vama do kraja i pojavljivati se u trenucima u kojima život iskazuje svoj intenzitet, preplavljujući vas radošću, ili bolom. Ta osoba, to vreme života koje ste delili, nepovratno je prošlo, ali je i dalje deo vas i vaše sposobnosti da duboko osećate i volite svim srcem.

Ponekad je tuga izliv sve one ljubavi koju niste ostvarili, koju niste podelili, od koje ste odustali, jer nije bilo moguće proživeti je, jer druga osoba nikada nije bila u tome onako kao vi. Ponekad vas takva tuga ispuni osećanjem zahvalnosti što ste u stanju da toliko osećate, što niste „otupeli“, što ništa niste zaboravili i niste zatvorili ni svoje srce, ni svoj um i još uvek možete da žalite za nečim što nikada niste doživeli sa onim sa kim ste želeli da doživite. Ponekad vam ta tuga govori da je to možda najviše što ćete doživeti, da vam možda nije dato da u ovom životu sa nekim podelite nešto veličanstveno i duboko, što ste naslutili i osetili da je moguće, što ste videli da drugi srećnici imaju i dele. Ponekad vam ta tuga donosi mirenje sa sobom i svojim životom, podsećajući vas na sve druge dobre, duboke, istinite i važne stvari i odnose koje jeste realizovali i koji su deo vašeg života.

Ponekad, tuga donosi smirenje, suze dolaze sa osmehom na licu, jer kroz tugu osećate sve bogatstvo sadržaja svog života i osećate zahvalnost što ste u jednom periodu života nešto imali, osećali i delili sa nekim. Vaše srce je pomireno sa činjenicom da to više nemate, osećanje gubitka je prožeto osećanjem povlašćenosti što ste nešto uopšte imali.

Tuga vas nikada ne naljuti. Ona dolazi zato što je sav bes prošao, sva neverica i osećanje bespomoćnosti su nestali, ostala je samo čista emocija, deo vas koji čuva deo nečega što ste imali i izgubili, deo ukupne ljubavi vašeg života, koji je sav naliven tugom gubitka. Tuga dolazi da vam omogući da se isplačete, da isperete zlato svog srca suzama čistih osećanja, u kojima nema samosažaljenja, već samo prihvatanja i pomirenja. Tuga vas nikada ne ostavlja zbunjene i frustrirane, ona vas ostavlja smirene i pročišćene, zamišljene nad dubokim uvidima, začuđene pred neočekivanim životnim obrtima. Nikada niste ni sanjali da ćete izgubiti nešto što imate.

Tuga vas podseća da možda i u ovom trenutku ne sanjate da ćete imati nešto što dolazi da vas još jednom ispuni čuđenjem i zahvalnošću.

Tuga živi sa vama i menja se sa vama, raste i razvija se, ne postajući veća, ali postajući integralni deo vašeg emotivnog života, deo vašeg emotivnog bogatstva, deo vašeg dragocenog iskustva i neugasivih sećanja.

Zato, kada se tuga pojavi, ne pokušavajte da je oterate. Prigrlite je, sedite sa njom, plačite zbog nje, činite ono što traži od vas, slušajte je i osećajte. Pružite joj dobrodošlicu, otvorite joj svoje srce. Jer tuga dolazi da vam omogući da osetite veličinu svog srca, da se setite koliko ste toga prihvatili i doživeli i koliko ste uložili u ono što vam je najvažnije. Tuga vam pokazuje koliko je otporna i ogromna vaša sposobnost da volite, da vas uveri da tu sposobnost nikada niste izgubili i da je još možete povećati.

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments