Da li sve lažemo jedna drugu kako bismo lakše podnele samoću? Da li glumimo nezavisnost, sve dok se ne pojavi Mr. Right i promeni vas iz korena? Šta je prava istina?
Kada smo bile devojčice
Prisetite se drugarstava kada ste bili veseli tinejdžeri, dok ste sanjarili da ćete ceo život provesti zajedno. Kako ćete sve zajedno raditi, putovati, deliti i lepe i loše trenutke, čak i kada se pojavi Mr. Right neće se ništa promeniti. Kad’ ono… sve se promeni u jednom trenutku i dok se okreneš shvatiš da si svih ovih godina živeo u dečijoj zabludi punoj obećanja. Pomisliš posle izvesnog vremena da je to sve bila prazna priča lakovernih devojčica, koje su se u stvari plašile da ne ostanu same, i da nije bila važna smisao samog prijateljstva. Kada se daju ta obećanja, gde se sve drugarice zareknu da se nikada neće ništa promeniti, ni kada budu bile najzaljubljenije, da nikada neće biti domaćice sa varjačom u ruci već poslovne žene i uvek izlaziti sa svojim drugaricama i biti uz njih i dalje i u dobru i u zlu.
Eh, drage moje, sve to možemo u vodu da bacimo, jer moje iskustvo govori da su sve to prazne priče, koje su zaista paravan drugarica kako bi lakše prebrodile samoću, a na kraju postaju sve ono što nisu želele da budu: domaćice sa varjačom, zatočene u svoja četiri zida, jer im je dragi tako poželeo, a naravno, to se ne sme izneveriti. A drugarice? Kome je posle svega, kada je Mr. Right tu, potrebna drugarica?
Probudi se, Alisa, dok nije prekasno!
Oduvek sam spadala u onu grupaciju devojaka koja veruje u bajke. Možda zvuči pomalo smešno i naivno, ali ako je tako – onda smo sve naivne. Ne poznajem nijednu devojku koja ne veruje u neku svoju bajku. Moja bajka se uvek zasnivala na iskrenom prijateljstvu, ljubavi koju razmenjujete i naravno da ću jednog dana naći osobu koja će me razumeti i biti ljubav mog života – ko nema takve snove. Jedna mala napomena: moja definicija sreće nije papir sa potpisom na kome će pisati njegovo prezime umesto mog ili okov oko prsta koji mnogi smatraju najvećim ženskim blagom, jer se time pokazuje svetu da niste zaista same, već da pripadate nekome. Kako je sve to lepo i zanosno!
Razumem da je to deo tradicije koji se poštuje, ali ne garantuje sreću. Iako se udate, tada sve staje i život vam se menja iz korena. Više vam ništa nije bitno, ni prijateljstvo, ni izlasci kao ranije, već postajete dva partnera koja izađu ponekad, na neku izložbu ili koncert i idila se ostvarila. Pravo pitanje jeste da li svi teže ovakvoj sreći ili monotoniji bračnog života, koji se svodi samo na vas dvoje. Možda nemam dovoljno iskustva ili razumevanja za ljude koji se pretvore u prethodni primer koji sam navela, ali samo jedno želim da kažem, a to je: Devojke, nemojte dozvoliti da izgubite sebe ako ste sa nekim.
Drugarice treba da budu uvek uz vas, jer iako imate osobu koja vas voli i delite sa njom mnogo toga, postoje stvari koje biste pre podelili sa drugaricom. Prijateljstvo je blago koje se ne može gledati kao recipročna vrednost. Ne zaboravite jednu stvar – danas ste srećni i voljeni, sutra to možda i ne budete, ali prijatelji će uvek biti tu uz vas, da vas razumeju. Probudite se, dok ne bude prekasno i ostanete sami.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
