Bundeva i pretvaranje u istoj rečenici – priznaj da ne možeš da izbegneš slike u glavi u kojima se Pepeljuga sprema za susret sa sudbinom uz pomoć čarolije i dobrih prijatelja. Ona scena, kad uz pesmu „salaka-dula, menčika-bula, bibidi-bobidi-bu“ bundeva raste, a njeni zeleni delovi se uvijaju i cela slika se rasprskava u raskošnu, svetlucavu kočiju, a Pepeljugi zastaje dah (kao i miševima i konju i vernom psu, koji se pridružuju trasformaciji) dok rasejana vila-dobrica maše čarobnim štapićem prilično kao dobra kuvarica varjačom. Pojava vile-domaćice uliva poverenje, usred neverice. I sad zamisli čarobnu lampu, uz svu onu zlokobnu atmosferu iz Aladina, a zamisli i neke tikve izrezbarene u Halloween maniru – i zamisli intervenciju magije čarobnjaka koji sve to spaja i oživljava. U predmet koji možeš da držiš u spavaćoj sobi i da uz njega čitaš pred spavanje.
