Ne privlače se suprotnosti, privlače se ludila, piše Fejsbuk frendica. Status veka! Skroz tačan. Hemija je lepak, ali hemija ludila je superlepak!
Vidite, ludaci su hipersenzitivni, hiperromantični, hiperstrastveni, hiperinspirisani i uopšte, hiperaktivni na potupuno nerealan način. To što na prvi pogled u njihovoj auri umesto rešetaka institucije za mentalno obolele, vidite zvezde, srca i leptire, to je zato što ste i sami ludi.
E sad, ludila se razlikuju. Neka su suštinski destruktivna, a neka su stvaralačka. Ono što na prevaru spaja kreativno, slobodno ludilo sa ludilom zveri u kavezu, jeste intenzitet, koji emituje istu frekvenciju.
Najzad ste našli nekog sa kim možete cele noći da gledate zvezde i pričate kosmičke priče, ko se ne uklapa u šablone i neće nestati čim obavite seks. I seks sa njim nikako nije obavljanje, nego doživljaj, avantura, let u svemir, spajanje duša, rastapanje ega. Intenzitet prožimanja u međusobnosti najjača je droga koja postoji. Utiče na percepciju, osećanja, psihu, agregatno stanje. Rastopljeni ste, gorite, fluidni ste, tečete, rastočeni u vetru, letite… Nikad se niste tako osećali, osim u snovima. Oduvek ste sanjali da se kroz nekog tako povežete sa sobom. Sa onim izvorom energije, koji deluje neiscrpno, koji vas uverava da je sve moguće. Toliko ste srećni, da ne možete da verujete. Odlepićete od sreće. I niste sami u tome. Oboje ste totalno euforični, totalno odlepljeni.
Samo, vi ste ludak svetlosti, a on je ludak mraka.
Onaj mrak koji poznajete u sebi, običan je tunel, dobro provetren, sa svetlošću na oba kraja – u poređenju sa njegovim, koji je zagušljivi lavirint u katakombama.
Intenzitet ludila vas je spojio i superzalepio. Vreme je da upoznate mračnjaka. Ludilo je pre svega, nestabilno. Povlači se i nadolazi. Miruje i divlja, kako kad. Nekad je pun mesec, nekad je dosada, a nekad mračno ludilo više ne može da se obuzdava. Ne može da se nosi sa srećom, inspirisanošću, radošću života, sa svim onim što vaše raspevano, bajkovito i umetničko ludilo jeste.
I onda počinje stvarno ludilo. Upoznajete ludačku ljubomoru, nekontrolisane napade besa, agresiju… Ostajete sami u svom inspirativnom ludilu i ne možete da doprete do njegovog srca. Onda se ludilo povuče i prisnost i povezanost se vrate. A od toga potpuno poludite. Ne znate šta je istinito. Ovo dobro, ili ono zlo. Ali očigledno su oba istinita. Razlika je samo u integritetu. Vi ste integrisano ludi, a njegovo ludilo je fragmentarno.
Kako vas je spojio isti intenzitet, tako će vas razdvojiti različit integritet. Normalan ludak ne može veoma dugo da podnese bolesnog ludaka. Naći će se pred izborom ljubavi.
Moj život ili njegov? I odabraće sebe. Jer normalan ludak voli i sebe i bolesnika.
A bolesnik ne voli nikoga.
Vaša ljubav mu ne znači ništa. Ne može da je upotrebi da se integriše, iako mu je na raspolaganju. Ne može ništa ni sa sobom, ni sa vama. I to ga izluđuje. Vas izluđuje što ne možete da mu pomognete, a integritet vam neće dozvoliti da ga trpite. Ljubav ne dozvoljava ludačke izbore. Ali dovodi do njih. Izabraćete sebe.
Jer ste u stanju da volite. Do ludila.
