U našem školstvu postoji čvrsto, dugogodišnje pravilo od koga ni profesori, ni ministarstvo, ni društvo ne odstupa: prema dobroj deci i dobrom čoveku nema milosti. Pokloniti sa pet kečeva dvojku to je u redu, ali dve četvorke i dve petice zahtevaju bar sat vremena propitivanja celokupnog gradiva. Nagrađivanje truda ne postoji, tu smo strogi, zahtevni, cepidlake. Šira slika deteta nas ne zanima.
Tako i ovaj glupi prijemni na ETF-u. Nema veze što su deca četiri meseca bila u karantinu bez nastave, bez obećanih profesora za pripreme, bez mature i ljudskog opraštanja od prijatelja iz jednog velikog i bitnog dela mladosti. Koga briga što su bili pomereni strahom i opštom histerijom, slomljeni i zatrpani sa milion najrazličitijih informacija: pomera se prijemni za jesen, ne, biće online, ne, biće u avgustu, ne, biće sad, ali ne znamo ni kad, ni gde, sve do poslednjeg dana. Ne, to nas ne zanima, mi baš želimo da satremo i ovo malo dece koja žele teški fakultet, udarićemo ih odmah maljem u glavu i demoralisati.
Daćemo im jedan od zahtevnijih prijemnih ispita u poslednjih deset godina, sastavićemo obimne, kompleksne zadatke, pokazaćemo im koliko su glupi, jer samo tako smo mi mnogo pametni (a potvrdila nam to i Mensa). Pustićemo ih na derbi, a ovde ćemo ih naterati da rade tri sata pod maskama, uz pretnju da ko počeše nos i pomeri masku, diskvalifikovan je. Bićemo strogi, pokazaćemo mi njima šta je snaga silnih nad slabima, jer to učimo od naše vlasti. Teror, progon, nipodaštavanje i omalovažavanje pameti to je taj popularan trend, to nas pali kao naciju.
Bože, oprosti mi, ali strašno sam ljuta. Ljuta na sebe, na ovu “intelektualnu” elitu koja je toliko iskompleksirana statusom u društvu da nema hrabrosti da pokaže revolt državi, već svoje frustracije leči na deci. Empatija, podrška, razumevanje – šta to beše???
Nema tu neke filozofije, jednostavno priznajem – kriva sam. Pamet, znanje, poštenje, rad – koje tvrdoglavo proklamujem godinama – sada iskreno propitujem.
I da ne zaboravim: živeo klimaks, koji mi dade snagu da osetim i ispljunem sav ovaj sirov bes koji mi se već godinama gomila.
Epilog: Upisao je. On srećan, a ja zamišljen, ispumpan balon. Kako dalje?
Izvor fotografija: unsplash.com
Piše: Leposava Vukoičić Jovanović, Klimakterični dnevnik
