Ovaj tekst ne bi ni ugledao dan da upravo nisam bukvalno izgubila vreme gledajući emisiju (tip) na jednom našem, nažalost, najgledanijem kanalu. Naime, pravila igre su sledeća. Partner koji sumnja u vernost svoje polovine prijavljuje se u emisiju i razrešava misteriju uz pomoć raznih detektiva koji su dužni da uhode osumnjičenog. Da je kraj srećan nikome ne bi bilo zanimljivo. Kraj mora da bude nesrećan. Neverica je potvrđena, “takmičaru” se dostave dokazi i onda sledi “free style fight”. Kamere, psovanje, jecanje, detektivi kao smiruju situaciju, obezbeđenje kao ukras i eto na šta liči suočavanje između prevarenog i onog koji vara. Bože sačuvaj! Želim da su ovo glumci amateri, snažno to želim! Mada, i da jesu, izum nečeg ovakvog ostaje i dalje kvaran.
Šta tu nije O.K.?! Neki možda dožive olakšanje što nešto ovako “genijalno” postoji. E, super! Em što ću da ga/je nahvatam, em što ću biti viđen na (tip) televiziji.
Meni jedno nije jasno. Pojam intime je odavno izumro, ostala je samo reč da imenuje ono što je nekad bilo. Zauzvrat, pojam egzibicionizma je doživeo katastrofalnu evoluciju. Egzibicionizam se ne ograničava na ljude koji smelo drugim ljudima pokazuju stidne delove tela. Ne, egzibicionizam obuhvata sve ljude koji bez iole stida drugim ljudima pokazuju sve ono što je trebalo zadržati za sebe. Ne razumem tu potrebu da neko svoj “prljavi veš” primorava druge da mirišu.
Ne dozvolimo da po našim glavama ljudi prljavim nogama gaze
No, izgleda da lepo smrdi. To što se dešava u nečijoj kući, upakovano u televizijskom programu, i još ako je strašno, jednostavno ZANIMA javno mnjenje. I nije samo to zgražavajuće. Ima tu profitera (mediji) koji tim putem zarađuju veliki novac. Snima se tragičan period tvog života, ja ću biti bogatiji, ti zahvalan na “pomoći” koju ti pružam, gnjide iza malih ekrana srećne jer će imati čemu da se smeju. Niz jadnika. Analizirajmo:
Učesnik: Bestidnik koji voli da “smrdi” naširoko. Neke od ovakvih emisija nagrađuju novcem iskrene odgovore, pa što da ne onda – neka cela Srbija zna šta mi radi supruga/suprug, važno da ja “zaradim” kintu.
Televizija (uopšte, ne samo (tip)): Češkamo vas kako vam dlaka raste. Upravo! Javno mnjenje interesuju tuđi životi. Udovoljićemo im i na taj način zaraditi. Tuđi životi su uvek bili meta znatiželjnih. Nekada su ti životi bili uporedivi sa neosvojivim tvrđavama, danas su nam na dlanu. Ogovaranje, gradske priče, njuškanje, iskopavanje informacija. Mada je sve to ostajalo u gradu gde ste. Televizija se dokopala onoga što ljude zanima, imajući na umu da je revolucionarno sredstvo za širenje informacija, odlično je iskoristila svoj položaj i tako zaradila. Zaradila na nečijoj gluposti i na nečijoj nesreći.
Gledaoci: Televizijska pretplata je skoro ukinuta (taman mi je dug od pola mliona dinara skinut s vrata), struja može da se priušti i što ja da se zamajavam po skupim pozorištima, operama i bioskopima?! Ionako tamo njih ništa ne razumem. Ovako razmišlja bar svaki treći nesrećnik koji uopšte danas ima volje da uključi TV prijemnik.
Granice morala pomeraju buduće generacije. To je činjenica. Dokle će se ta crta moći odvlačiti? Moral je samim tim osuđen na nepostojanje. I neka važim za staromodnu – ja moje “prljave gaće” nikom ne dam da ih pomiriše.
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
