Možemo da tumačimo narodne izreke na više načina. Tri je magijski broj, tri puta Bog pomaže, zlatna ribica ispunjava tri želje, sveto trojstvo hrišćanskog duhovnog puta, ljubimo se tri puta u obraz i tri puta kucnemo u drvo, da rasteramo maler. Pogađamo tri puta. I sigurno ima još toga. Sujeverja i opšteprihvaćeni običaji predstavljaju ostatke ostataka nekih važnih istina i saznanja o smislu i poretku.
Ovo sa trećom srećom možemo da pogledamo iz perspektive energetske i kosmičke podrške u tri životna doba:
Prva sreća data nam je u doba detinjstva. Dete poznaje bezbrižnost i gonjeno životnom silom rasta i razvoja preživljava i prevazilazi otrove i stege odrastanja. Nema svako srećno detinjstvo, a poneko ima sreće da uopšte preživi detinjstvo.
Ali dečija usredsređenost na sebe, sposobnost upijanja i apsorbovanja utisaka i činjenica, fokusiranja na sadašnji trenutak i isključivanja iz okolnosti – dečija percepcija sebe i okruženja, omogućava njihovom srcu stanje zadovoljstva i poznavanje sreće.
Možda ste imali sreće da odrastete u zdravom okruženju, uvereni u ljubav, podršku i sopstvenu vrednost. A možda je vaša sreća bila u tome da izrastete u kvalitetno ljudsko biće uprkos nedostatku ljubavi i podrške.
Druga sreća je doba mladosti. Imamo priliku da osvestimo i prevaziđemo traume iz detinjstva, ili da iskoristimo prednosti koje su nas pratile u startu. Da upoznamo sebe, izgradimo sebe, prihvatimo sebe i zavolimo sebe – ili da samo nastavimo to da radimo, onako kako su nas uputili u detinjstvu. Dok mladost traje, imamo vremena da sve počnemo, izgradimo, srušimo i počnemo od početka, barem tri puta. Ako izbrojimo sve šanse koje smo za sve stvari imali u mladosti, verovatno ćemo nabrojati barem po tri. Neke smo iskoristili iz prve, neke nismo prepoznali ni treći put. Ali kad mladost prođe, znamo. U stanju smo da pogledamo unazad i da tim pogledom obuhvatimo ukupnu perspektivu – u prošlost, u dubinu, u suštinu. Tačno znamo šta smo propustili, zato što nismo tačno znali šta hoćemo. U stanju smo da prestanemo da se ljutimo zbog posledica onoga što nam se činilo da tačno hoćemo i da razumemo svoje izbore. I svoje propuste.
I da cenimo to što smo naučili, jer smo potpuno osposobljeni za ono što dolazi.
Treća sreća. To je onaj zadnji voz. Imamo još jednu priliku za sve ono za šta smo možda već propustili one tri šanse u drugoj sreći.
Prošli smo obuku, stekli iskustvo, saznali ko smo, šta smo, koliko smo, i šta obavezno moramo da uradimo, dok još možemo. Zapravo, neke stvari tek sad možemo. Jer nas je arogancija napustila zajedno sa silom mladosti, a zrelost nam je ulila nešto mudrosti, da prepoznamo sreću, čim je ugledamo. Možda tek u zrelom dobu shvatimo način da ostvarimo onaj san, koji sanjamo još od detinjstva. Znajući da imamo još samo jednu priliku, u stanju smo da se posvetimo sa entuzijazmom, disciplinom, kreativnošću i rešenošću – silama koje podržavaju zrelost, a koje ranije nismo mogli da sakupimo i omogućimo im sadejstvo.
Treća sreća je poslednja šansa.
Sreća, te smo u trećem dobu svesni toga.
Jer dolazi četvrto doba, koje više ne nudi prilike, nego traži rezimiranje i svođenje računa.
