Ima osoba koje su sjajni “probijači leda” – šta god da je u pitanju, one se dobrovoljno javljaju da budu prve, uskaču da spasavaju ove što su po redosledu prvi, a totalno su se smrzli, preuzimaju stvari u svoje tople ruke i razgrevaju svaku vrstu leda. One to ne rade da bi drugima posle njih išlo lakše (a ide im, jer iz nekog razloga vrlo malo ljudi se usuđuje da prvi naprave prvi korak, pa im je lakše već samo zato što je neko drugi to učinio), već zato što su shvatile da se hrabrost isplati.
Ako treba da se uradi nešto neprijatno (da se vadi krv, polaže ispit, skoči u hladnu vodu naglavačke…) one će prve to pregurati, jer “najduže treba da se završe one stvari koje nikako ne započneš” (parafraza mudrosti matorog Gemdžija, oca hobita Sema iz “Gospodara prstenova”). I dok ostali čekaju i tresu se u neizvesnosti, oni koji su prvi istupili, već mogu da se opuste i da kanališu post-stresno stanje.
