Glavni problem je uopšte naći muškarca koji će biti više zainteresovan nego uplašen i dodatno oprezan pred uspehom, samostalnošću i integritetom jake i nezavisne žene. To je ono što prijavljuju žene koje imaju svoje JA i koje se u odnosima najčešće suočavaju sa činjenicom da to JA koje je privlačno i blistavo na početku – mnogi muškarci uživaju u inteligentim razgovorima, sviđa im se ambiciozna i samostalna žena, sviđa im se izazov koji postavlja ovaj odnos – kasnije postane odbojno i muškarcima stvara osećaj ugroženosti. Mnoge nezavisne i jake žene osećaju da su prosto previše za muški svet – da su suviše samostalne, suviše pametne, suviše izazovne, suviše otvorene, suviše intenzivne, suviše iskrene i da jedino imaju manjak ženstvenosti, koja je na kraju jedina zaista privlačna muževnim muškarcima. Ženstvenost koju imaju, nekako nije dovoljna u poređenju sa svim onim ostalim, čega imaju suviše.
Iz muške perspektive, tumačenje je sledeće – muškarci prijavljuju da njima ne predstavlja problem uspeh i ambicija žene koja im se sviđa, već to što one svoje borbene kvalitete unose u odnos. Muškarcima se nikako ne sviđa da budu u odnosu u kome žena nameće svoje mišljenje, preuzima kontrolu i ponaša se agresivno. Nemaju ništa protiv jednakosti, ali ne žele da se osećaju inferiorno pored nekog ko sve ume bolje i u svemu ima odlučujuću reč. I to je ono što nam ukazuje na ženski problem – na deficit ženskih kvaliteta, nasuprot kvalitetima neophodnim za uspeh i samostalnost u svetu koji je još uvek više muški, patrijarhalan i ograničavajući i ženama nameće svoj način borbe za postignuća.
