Psiholozi objašnjavaju a odluku o poštovanju donosimo na osnovu nečije samouverenosti (osoba šalje signal o tome da je sposobna i kompetentna), a odluku o poverenju, na osnovu nečije topline (signal da je uključena, zainteresovana, brižna i pažljiva).
U situacijama u kojima se odlučuje o poslovnim saradnjama i projektima, na razgovorima za posao, idealna hemija je da obe strane jedna u drugoj prepoznaju – i jedno i drugo. Ono što je dobro, jeste da kad jednom stekneš poštovanje, obično vrlo brzo zaslužiš i poverenje, a isto važi i u obrnutom slučaju – ako izazoveš poverenje, zadobićeš i poštovanje.
Prvo poverenje
U široj slici i na duže staze, poverenje je važnije od poštovanja. Poverenje izaziva toplina, prijateljske vibracije, empatija, razumevanje, prihvatanje – kad nekoga u prve tri sekunde ocenimo kao osobu u koju možemo imati poverenja, onda smo otvoreni za svaku dalju interakciju. Ukoliko se radi o poslovnom susretu, spremni smo na izvestan rizik koji zahteva svaka saradnja, rado dajemo šansu nekome za koga smo osetili da je zaslužuje. U ličnim odnosima, pri razmatranju eventualne emotivne veze, taj osećaj poverenja koji stičemo sasvim iracionalno, vodiće nas u dublje i intimnije upoznavanje neke osobe, koja će možda dobiti posebno mesto u našem životu.
Da li je to osoba koja će svojim vrlinama zaslužiti i naše poštovanje, pokazaće se kasnije, ali u ovom prvom utisku koji izaziva poverenje, verovatno leži odgovor na pitanja zašto se dešava da se nađemo duboko uključeni u emotivni odnos sa osobom koju ne možemo da poštujemo, jer se pokazalo da je površna, sklona laganju i prikrivanju i slabog karaktera.
Naravno, u poslovnom odnosu niko neće iz sentimentalnosti ili pogrešno usmerenih emocija i vezanosti tolerisati slabosti karaktera koje utiču na posao – mada je moguće nekoga poštovati kao predanog i sposobnog radnika, dok nam njegove ljduske vrline deluju sumnjivo.
