Ljubav je cimanje. Kao putnički voz. Staje kod svake bandere, čeka signal dok se ne izbezumiš, a onda čeka još, taman se zaleti i počne da juri 50 na sat, kad opet bandera. Signal. Žuta kuća. Žuća na pruzi. Da voziš bajs uporedo sa putničkim vozom ljubavi (a i svakim drugim) pre bi stig’o.
A gde to ljubav treba da stigne, pa vi nemate strpljenja da se cimate, moliću?
Do kreveta? Do oltara? Do bračnog savetnika? Advokatske kancelarije? Do kraja života?
Žurite negde?
Aaaa, ne žurite. Ali niste sigurni hoćete li ikada igde stići, putujući putem cimanja. Sa jednom nogom na gasu, a drugom na kočnici. Dok ne otkrijete da u većini slučajeva onaj drugi gazi gas, kad vi stisnete kočnicu i obrnuto.
Najređi su momenti u kojima puštate da vas ljubav vozi, ne pokušavajući da upravljate, menjate brzine, naglo kočite i skrećete bez upozorenja – a to radi i vaš partner i to možda baš onda kad ste se vi opustili na zadnjem sedištu.
Taman ste izašli iz nekog mučnog perioda prebacivanja i optuživanja, postigli dogovore koji kao da su počeli da funkcionišu, setili se da ste prevazišli gomilu gluposti i potrudili se da se korigujete, zato što volite svog partnera, kad ono, opet nešto. Nešto što vi želite, u njemu izaziva otpor i bes, a ne znate zašto. Nešto što je on uradio, vas izbezumljuje, a on opet nema pojma zašto. Objašnjavanje se pretvara u svađu. U pokušaje pomirenja, u primirje, dok svađa opet ne eskalira. Oh, opet turbulencije. Kad će već jednom da vam krene, paralelno, u istom smeru, bez cimanja. Da prođe nedelju dana da se oko nečeg ne pokačite i da se ispostavi da je to ono isto oko čega ste se prošli put gložili, samo na sledećem nivou.
Ima takvih veza. Burnih. Stalno nešto. I taman kad se oboje umore od cimanja, nešto treće, nepredviđeno i neočekivano, ujedini ih u akciji, u romantici, u stavovima, u potrebi i oni shvate da se silno vole i da su tog trenutka sva cimanja iza njih.
I onda se pogledaju, strepeći zbog krhkosti momenta, pitajući se dokle tako?
Pa, stalno. Takva im je dinamika. Temperament, karakter, hemija, stil života. I u tome su zajedno. I drugi parovi se cimaju, na druge načine. A oni koji se cimaju otpočetka, cimaće se dokle god su zajedno. Možda do kraja života. Takva im je vožnja zapala. Ona putnička.
Što pre prihvatite da vam je ljubav naporna i zahtevna i da vas nikad neće ostaviti na miru, bolje ćete se nositi sa njenim izazovima i zahtevima.
Uostalom, zamislite nešto drugo uz nekog drugog. Možda bi vam bilo dosadno.
Možda je naporna i zahtevna ljubav suštinska potreba vašeg bića, dok vi pogrešno verujete da vam treba mir, laganica i sigurica.
