Ipak, ljudi koji su je upoznavali i dalje su je videli kroz savršeno crvene usne i velike, čvrste grudi.
Prijateljice su vremenom prestale da je zovu jer im se smučilo da posle svakog izlaska svi pitaju samo za nju.
Muškarci su je i dalje prezirali obožavajući je. U njoj su videli trofej, još jedan nivo na putu da obrnu igricu, potvrdu svog neodoljivog šarma, hranu za svoj ego.
Kad bi se neko usudio da je zavoli, uskoro bi ga proganjao košmar svake noći – Sa kim je bila?; – Da li me vara?; – Zašto je svi poznaju?; – Gde je sad?
I tako je živela, nikada sama, a večito usamljena.
Prvo je skratila kosu. Kasnije je prestala da jede. Ožiljke na rukama skrivala je ispod široke garderobe.
Ljudi su više nego ikad pričali o njoj. Jedina zanimljivija priča o tome kako je lepa je priča kako je ona bila lepa.
Suzne plave oči i dalje su tražile nekoga kome će poveriti sve tajne, ćutke. Sitne posekotine na njenim rukama brojale su dane do tog sudbonosnog susreta.
Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog espresa u maloj šolji, bez mleka. Smeje se i kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako je ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dozvolite joj da priča.
