Ne tako davno, u svečanim dvoranama Belog dvora održan je bal koji je najistaknutije studente univerziteta zemlje zvane Srbija pretvorio u dame i gospodu koja su, odeveni u raskošne haljine i elegantna odela, celo veče plesali uz romantičnu, klasičnu, evergrin muziku i džez.
Kroz gvozdenu kapiju dvora prošla sam u lepršavoj, svilenoj haljini i svetlucavim cipelicama, pod ruku sa mojim pratiocem u sivom sakou i leptir mašni, željna da doživim svoje prvo balsko iskustvo.
Dobra vila zvana SKONUS (Studentska konferencija univerziteta Srbije) je zaslužna za ovo magično veče koje je podsetilo sve nas prisutne na lepe manire, tradicionalne vrednosti i zabavu kakva je u prošlim vremenima bila najcenjenija.
Valceri nisu rezervisani samo za filmove
Bal nije potpun ako na njemu ne prisustvuje i neki član kraljevske porodice, pa je tu bio i Nj. K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević koji je držao govor u kom je istakao važnost pružanja što boljih uslova za obrazovanje mladih u Srbiji. Nakon velikog aplauza je sa suprugom princezom Katarinom zaplesao engleski valcer i otvorio bal uz prelepu melodiju pesme “Moon river”.
Svečanost je bila humanitarnog karaktera, te smo rado dali koju dragocenu novčanicu za izgradnju Lokalnog inkluzivnog centra “Mesto susreta” čiji naziv nosi i događaj – kako bi simbolizovao i okupljanje studenata.
Mermerni pod u vidu šahovske table bio je pun plesnih parova do kasno u noć, a atmosferu su upotpunili mladi kadeti u uniformama koji kao da su izašli iz romana “Gordost i predrasude”, samo je falila vragolasta Lidija (Lydia Bennet) da se pojavi i usklikne: “Oh, oficiri”! Moj gospodin Darsi (Mr. Darcy) je rado zauzeo mesto na podijumu i okretao me u ritmu laganih, akustičnih melodija modernih pesama.
Ples u dvoje
Sve je bilo bajkovito, od velike terase po kojoj je šetalo stotinu lakovanih cipela i vuklo se mnoštvo dugih, zanosnih haljina, pa do pozlaćenih fotelja u salonu u kojima su se odmarale besprekorno sređene, mlade damice.
Napustili smo bal pre ponoći kako čarolija večeri ne bi nestala, a cipelicu nisam zaboravila pri izlasku na crvenom tepihu obasjanom svetlošću sveća koji nas je vodio nazad u svakodnevicu kojoj nedostaje više ovakvih lepih trenutaka.
Katarina Mitrović studira biologiju, a slobodno vreme troši na putovanja, umetnost, fotografiju, modu, knjige, filmove i diskusiju o istima. Želi da proputuje svet, uvek bude zaljubljena i da sazna što više zanimljivih činjenica i iskusi sve što život pruža i da o tome piše. Omiljeni citat je od Oskara Vajlda: “Većina ljudi je neko drugi. Njihova mišljenja su tuđa mišljenja, njihovi su životi mimikrija, njihove strasti citati.”
