Usmereni se na to da treba da se trudite i radite više, da biste postigli rezultate. Kada je u pitanju lična transformacija, promena načina razmišljanja, oslobađanje od sputavajućih uverenja, stvari stoje drugačije. Jer, problemi u vašem životu koje želite da prevaziđete, ponekad potiču ne od toga što se ne trudite dovoljno, već što radite ono što bi trebalo da prestanete da radite. A nema ničeg što biste mogli umesto toga da radite – naprosto, morate biti pasivni i prepušteni procesu, posmatrati sebe i ne preduzimati nikakve akcije. I to može biti veoma teško i frustrirajuće.
Da biste zaista promenili svoj život, možda je potrebno da činite manje. Da naučite da koristite alate kojima ste opremljeni (osećaj, disanje, samoposmatranje, uviđanje…), da se zaustavite u momentu kad pomislite da vam je potrebno još nešto (neka nova tehnika samopomoći) neka aktivnost koja će vas pretvoriti u novu osobu.
View this post on Instagram
Verovatno ćete morati manje da činite, a više da osećate i promišljate, da uočavate i preispitujete svoje obrasce ponašanja i da prevaziđete to što ovi načini ne donose trenutno olakšanje i ne deluju magično, koliko god se trudili. Moraćete da shvatite šta je to proces i da prepoznate načine na koje se odvija kod vas. Ne možete uložiti više napora, da biste se brže oslobodili ograničavajućih uverenja i toksičnih obrazaca, ne postoji način da požurite u svom razvoju, tu ambicija i trud ne pomažu. Ostajući u obrascu delanja, možete se boriti protiv sebe, umesto da se povezujete sa sobom i još se dodatno opterećivati krivicom što vam to ne ide i što tako sporo napredujete (ili se čak vraćate unazad).
Na putu samoisceljenja morate menjati i svoju zamisao o tome šta to znači osloboditi se i transformisati. To se ne dešava na površini, nego u dubini. Potrebno je vreme dok pustite novo korenje u reorganizujete svoj majndset. I ovde se ne radi o tome da možete ponovo da ustanete posle poraza i nastavite dalje, već da li možete da zaista napredujete, da doživite procvat.
Još jedna od stvari koje treba da prestanete da radite, jeste da brinete. Kada vam se um iscrpljuje i preovladava anksioznost, vi beskrajno vrtite isti film, pokušavajući da predvidite sve moguće ishode, bavite se sitnicama i sužavate svoju perspektivu. To vas drži zarobljene u sopstvenom umu i umest toga potrebno je da se usredsredite na nekoliko stvari koje zaista zahtevaju vašu pažnju i da gradite odatle.
