Verovatno će biti potrebno da manje radite, da obezbedite sebi više slobodnog vremena, više „praznog hoda“ da biste naučili da ne „popunjavate rupe“ frenetičnom aktivnošću, već da se opuštate i povezujete sa sobom, da usvajate naviku samoposmatranja, kao i da naučite da utišate misli i da se usredsredite na osećaj, da budete svesni svega što se dešava u vašem telu i svake emocije koja je sa tim dešavanjem povezana. Umesto da trošite energiju bežeći u rad i aktivnost, moraćete da naučite da se smirite i zaustavite, da pravite pauze, fizički i mentalno, da biste sagledali taj obrazac bežanja od suočavanja. On se lako može pretvoriti u stalnu potragu za još nečim što vam može pomoći, vaš „radoholizam“ može se premestiti na polje duhovnog rasta i razvoja – um je veoma vešt u sabotaži sopstvene reinstalacije i vrlo lukavo nastoji da očuva obrasce kojima se služi. Morate se diviti tom mehanizmu i odati mu priznanje, ali ga morate i razotkriti i odbiti da se uključite.
View this post on Instagram
Takođe, potebno je da smanjite očekivanja – od sebe, kao i od drugih. Možda smatrate da treba da se držite svojih visokih standarda, ali to nije isto – standardi se tiču vrednosti, kao što su iskrenost, otvorenost, humanost, velikodušnost, poštenje, tolerancija – dok nerealna očekivanja (da se druga osoba promeni, da vi sami učite brže i bolje, da rešite sve probleme i budete zadovoljni svojim životom, da novi partner bude sve ono što prethodni nije bio…) donose iskrivljenje perspektive i teraju vas da se trudite da postignete nemoguće. Umesto toga, morate prihvatiti nesavršenost, i svoju i tuđu, prestati da krivite sebe što ne napredujete onako brzo kako od sebe očekujete, druge što nisu ono što je vama potrebno da budu, ili što vam se učinilo da jesu, sebe što niste videli nečije pravo lice, jer ste toliko želeli da verujete u ono koje je pokazivao… Nastavite sami da nabrajate šta sve radite sebi svojim nerealnim očekivanjima.
I biće potrebno da prestanete da se trudite. Niko vas neće voleti zato što se trudite da dokažete da ste vredni ljubavi. Ali, ima onih koji vas već vole zato što ste to vi i ne treba vam nikakva zasluga. Promena dolazi kad sami sebe počnete da volite na taj način.
Kada radite na tome da promenite sebe, ponekad je najradikalniji pomak to da ne radite ništa – samo živite svakog dana.
Naslovna fotografija: instagram.com/muse.unknown
Brankica Milošević
