Meditacija je fantastičan alat za razvijanje i negovanje samorefleksije i pronalaženje duševnog mira, ali nije svaki način meditacije efikasan za svakog.
Stalno nailazite na savete i preporuke da praktikujete meditaciju, zbog brojnih pogodnosti koje vam može doneti i desetominutna dnevna praksa – meditacija je izvor snage i smirenosti, pomaže u kanalisanju stresa, umirivanju anksioznosti i pronalaženju lične stabilnosti, koja je potrebna da biste se nosili sa dnevnim životnim izazovima i preprekama. To je „duhovna teretana“ koja vam pomaže da povećate svoju mentalnu snagu i stabilnost i da ih održavate na visokom nivou.
View this post on Instagram
Ljudi koji redovno meditiraju reći će vam da im to prija i nabrojaće vam mnoge benefite koje svakodnevno primećuju – ali to i dalje ne znači da će vama prijati isto što i njima i da će za vas meditacija raditi na isti način.
Meditacija dolazi u mnogim oblicima osim onog tradicionalnog – sedenje u tišini, fokusiranje na disanje i opuštanje tela i uma – i vi možete pronaći svoj način meditacije.
Zašto vam može biti potreban drugi način meditacije
Ako patite od intenzivne anksioznosti, meditacija može biti kontraproduktivna – vaš unutrašnji svet je u haosu opsesivnih misli, straha, paranoje i usredsređivanje na ono što se dešava u vama može pojačati strah i nelagodnost. Prosto nećete moći da usporite i umanjite intenzivna osećanja i nametljive misli, zbog čega možete osetiti frustraciju i paniku.
Depresija je stanje u kome ljudi imaju tendenciju da se izoluju, povuku iz sveta i provode previše vremena sami, a meditacija bi mogla da podstakne to povlačenje i isključivanje. Umesto kao tehnika samorefleskije i smirenosti, mogla bi da postane preokupacija koja daje opravdanje za samoću i izolaciju.
Trauma može izazvati disocijaciju i napade panike – kada se pokrene, um ima tendenciju da se fragmentira i pokušaj da smirite svoje misli, može delovati kao nepremostiv izazov, zbog koga se možete osećati bespomoćno.
Kod iskustva psihotičnih epizoda, tradicionalan način meditacije može uvećati izobličenja koja doživljava neko ko ima „pauze u testiranju realnosti“ koje dovode do krhkog i nestabilnog osećanja sopstvenog integriteta i identiteta.
Kod bolesti zavisnosti teško da bilo koji način meditacije može biti efikasan, jer usredsređivanje na sebe može povećati želju za upotrebom droga ili alkohola.
Tradicionalni načini meditacije usmeravaju nas da okrenemo svoje misli ka unutra, da posmatramo sebe i svoja osećanja, da izvore neprijatnosti lociramo u telu i da se sa njima suočavamo. Ali, ako je vaš unutrašnji svet previše uznemiren, haotičan i osetljiv, borba da usporite misli i steknete jasnoću uma, može se pretvoriti u izgubljenu bitku, koja pogoršava postojeće simptome.
Pročitajte i ovo: Mindfull vežbe za sve one kojima ne odgovara meditacija
Radna terapija kao oblik meditacije
Ako nalazite da vas meditacija uznemirava, umesto da vas smiruje, to znači da vam je potreban način meditacije koji ima drugačiji fokus van vašeg unutrašnjeg života – nešto što će vam omogućiti da imate zadatak ili aktivnost na koju možete da se usredsredite. Način meditacije koji uključuje taktilna ili stimulativna čulna iskustva, može vas „izvući napolje“ i pružiti neophodan odmor od stresa koji stalno proživljavate u sebi.
U psihijatrijskoj praksi poznata je dobrobit takozvane „radne terapije“ u kojoj se klijenti usredsređuju na pravljenje nečega – crtanje, vajanje, izrada nakita, ili bilo koji ručni rad koji zaokuplja i drži tačku fokusa van ličnosti, pružajući smirenost i osećanje svrhe. Radna terapija zapravo može biti otkrivanje nekog talenta za koji niste znali da ga imate, ili razvijanje hobija, koji vam „smiruje živce“. Umesto da sedite zatvorenih očiju i usredsređujete se na disanje i rad srca, sedite i heklate (krojite, crtate, savijate žicu, seckate i spajate komade nekog materijala…) nastojeći da napravite nešto lepo, ukrasno ili korisno, a za to vreme otkucaji srca se normalizuju, metabolizam se ujednačava, jasnoća rasteruje zbunjenost i rasejanost, a predmeti koje stvorite postaju simbol vašeg napredovanja i dobrobiti. I to je jedan način meditacije – a ima još mnogo drugih.
View this post on Instagram
Pronađite svoj način meditacije
Razmislite o malim zadacima u kojima uživate i koji dopunjuju vašu energiju i fokusiraju vaš um, primetite kako se osećate nakon sastavljanja zahtevne slagalice, šetnje u prirodi, obrađivanja komada gline, presađivanja cveća, pevanja… Način meditacije može uključivati zahtevnu fizičku aktivnost kao što je hodanje, penjanje (planinarenje), plivanje, trčanje, vožnju biciklom ili umerenu aktivnost, kao kod pevanja, kuvanja, baštovanstva, a mogu biti i statični, poput crtanja, pisanja, pletenja…
Praksa meditacije poznaje meditaciju u pokretu, a vežbanje joge se često tako definiše i doživljava. Ali i svaka druga vrsta vežbanja, koja na vas utiče kao faktor stabilizacije i smirenja, može se shvatiti kao meditacija u pokretu. Bilo da je vaš način meditacije neka aktivnost koja angažuje vaše mišiće, ili zahteva koncentraciju uma na ručni ili stvaralački rad (heklanje, slikanje, pisanje), ona ima moć ne samo da vam „smiri živce“ već i da poboljša sve oblasti vašeg života.
Ako ste već pokušavali sa preporučenim tehnikama tradicionalnog načina meditacije, sa vođenom meditacijom, slušanjem meditativne muzike i fokusiranja na svoj unutrašnji svet i iskusili bezuspešnu borbu da se potpuno opustite i umirite, proširite perspektivu i svoj način meditacije pronađite u opuštajućim aktivnostima koje angažuju vaša čula i vaš um, na način koji vas relaksira i umiruje.
Pročitajte i ovo: Šta je gong meditacija i kako da je praktikujete
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
