Kad prevaziđete početni zanos, ili početne gluposti i opustite se u vezi, osećajući se voljeno i osećajući ljubav, zahtevi odnosa tek počinju. Nećete moći veoma dugo tek tako da plutate u moru ljubavi, ne brodeći nikuda. Naići će periodi dosade, razmirica, nerazumevanja, udaljavanja i ponovnog zbližavanja, ako imate sreće i pameti da udaljavanje ne shvatite i ne postavite kao distancu, nego kao njeno zdravo ogledalo, a to je prostor.
Svakome treba prostor da diše. Da ne odgovara ni na čije zahteve, da se ne prilagođava, da bude sam, da uživa u nečemu što ne deli sa partnerom, nego sa nekim drugim ljudima, ili što i nema potrebu da sa nekim deli.
Lepo je držati nekog u zagrljaju, ali ponekad nam je potrebno da raširimo ruke, jer se tako grli vetar. I da nam niko ne kaže kako se glupiramo i kako treba da čvrsto držimo ono što imamo, da nam ga vetar ne oduva.
Pitanje prostora u vezi je pitanje slobode unutar dogovorenih, a češće, pretpostavljenih okvira, prihvaćenih zdravo za gotovo.
Nemamo svi isti doživljaj slobode i istu potrebu za prostorom. Nekome je potrebno stalno prisustvo partnera, da bi se osećao sigurno i mirno, ustaljena dnevna rutina, makar to bio i boravak u istom prostoru, bez neke posebne razmene i komunikacije. Prijatnost prisustva.
