Do pre desetak godina bila sam matora ribetina i tako sam se i osećala. Sada sam matoretina i tako se i osećam – kao tinejdžerski duh u boci ne nekog skupocenog vina iz stoletnih podruma, nego u pljoski starca Foče. Spljoštena hipi-veštica, suviše umorna za upražnjavanje svojih veština. Nisam toliko matora da bih bila toliko umorna, ali jesam. Toliko dugo živim balansirajući na ivici (razuma, egzistencije, duhovnosti, snage, inspiracije, strasti…), da sam razvila rezistentnost na ivice. Visila držeći se noktima, stakutala na jednoj nozi, vukla se kao ranjenik, padala preko u kojekakva blata ili bivala rasečena ivicom – gotovo da ne primećujem razliku.
Pre dvadesetak godina vodila sam radio-emisiju koja se zvala „Dolče Vita“ zato što nije mogla da se zove „Kurče Vita“. Pre desetak sam objavila knjigu koja se zvala „Pita od šita“ zato što nije baš mogla da se zove „Pita govnarica“. Pisala sam kolumnu „Striptiz za pismene“ razmišljajući kako je to dobar naslov za knjigu, koju još nisam napisala. Nemam kad da pišem, od pisanja. Nemam kad da živim, od života. Ne mogu da dišem, od izdisanja. Stigle me godine. Zakucao me klimaks. Prestala sam da se drogiram, pa me drma kriza srednjih godina. Istiniti izgovori. Još jedan dobar naslov, za neku knjigu koju ću napisati jednog dana, kad sve oteram u tri lepe, kad svima pokažem srednji prst, kad naoštrim svoju kosu provokacije i prestanem da tupim qrac, po vokaciji.
View this post on Instagram
Za ovo pola veka ivičarenja, napravila sam previše kompromisa u cilju održavanja balansa. Strasno sam srljala u kompromise. Mogla bih i o tome da napišem knjigu, možda vodič, mislim, stvarno sam bila sjajna u tome. Sad sam još bolja. Pravim kompromise i sa pravljenjem kompromisa. Odala sam se kompromiskuitetu (hvala ti, Šeliću Marčelo za ovaj omraženi koncept). Kurvam svoja izlizana hipi sranja, svoj oboleli tinejdžerski duh, svoje energetske kapacitete sa posebnim potrebama. Bar da se bavim kompromistitucijom na nekom (eskort) nivou, nego i to radim na ivici (dobrog ukusa, poštenja, poštovanja…).
Tripovala sam da sam tru hardkor dok me držala vokacija provokacije. Sad samo tripujem. Tripujem na kvadrat. Četripujem.
Žena mojih godina bi trebalo da… Potpuno mi je nemoguće da završim ovu rečenicu, koliko god iskusno kompromiskuitetna bila (ja, žena mojih godina, ne rečenica). Istina je da nemam pojma šta bi žena mojih godina trebalo da (bude, radi, oseća, ima). Poznajem mnoge žene mojih godina. Moja nana je u mojim godinama već bila nana. Moja majka je u mojim godinama već bila psihotična. Moja prijteljica je u mojim godinama već bila pokojna. Moja drugarica se u mojim godinama treći put udala. Moja druga (i treća, četvrta i peta) prijateljica, sestra, drugarica, poznanica, slučajna prolaznica, u mojim godinama je još devojka. Ili je ponovo devojka. Ima dečka, ili nema dečka.
