Povratak u školu, prva zaljubljivanja, prve ljubavi samo su dokaz naše postojanosti, kroz retrospektivu ružičaste prošlosti spomenara.
Đačko doba
Kada pomislite na osnovnu školu, verovatno se sećate sa osmehom na licu. Kako je tada bilo sve lepo, bezbrižno, naivno, ružičasto. Ukoliko se setite rečenice koju su vam roditelji stalno ponavljali kada biste se žalili na učenje, nastavnike, kontrolne i ocenjivanje: “Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba”. Kada se osvrnete i vratite u daleku prošlost, zvanu detinjstvo, samo prelistajte svoje spomenare, leksikone i sve što vas seća na stare drugare, shvatićete da njihova rečenica jeste ključ prošlosti, koja vas vodi u budućnost, a koja malo te bezbrižnosti obećava. Iako se odrastanjem sve menja, postoje momenti đačkog doba koji se moraju pamtiti, a to su prve simpatije, prvi poljupci, zaljubljenost ili leptirići i snovi i nevine želje, prepune očekivanja.
Samo je to zaista važno i pravo, jer ostaje utisnuto u vama i nikada ne bledi. Prisetite se kako je vama sve to izgledalo, a mi ćemo vam pomoći u tome.
Prvi leptirići
U školi je uvek postojao jedan frajer koji se uvek izdvajao, koji je bio neosvojiv, vodio četu svojih drugara da ga zabavljaju, dok je on glumio gospodina nezainteresovanog i krio se iza njih, kao iza neprobojnog oklopa. Uvek su se devojčice otimale koja će mu prva privući pažnju – da li glumeći mu najbolju drugaricu, prepirući se sa njim ili one koje su ga iz prikrajka posmatrale, sanjajući da će ih primetiti. Broj jedan dečko, zvani Mr. Perfect, u stvari je bio samo jedan običan dečkić koji se, kao i sve devojčice, plašio prvog poljupca, odbijanja i toga da ne ispadne smešan u društvu. U svoj toj igri mačke i miša malenih tinejdžera uvek je neko bivao povređen, razočaran, ali bilo je i onih koji su svoje leptiriće osetili i prepoznali svoju simpatiju.
Oni koji su osetili prve leptiriće tada, ne sumnjamo da su bili pravi i da je to bilo najlepše iskustvo koje će pamtiti. A za one koji su bili razočarani kao tinejdžeri, pa to iskustvo i danas teško filtriraju, nerado ga se sećaju, imamo savet – iako vam se možda čini kasno, zato se i sada osvrćemo na tu daleku prošlost, vraćajući je u sadašnjost – nije kasno. Kao tinejdžeri svi umeju ponekad da budu surovi, posledice ostaju, ali se mogu i izbrisati. Onog što vam se tada činilo preteškim, danas se sećate sa osmehom. Kao i sa svakim drugim iskustvom, lošim ili pomalo neprijatnim, treba izvući pouku, vaša jeste da je đačko doba najlepše doba, puno simpatičnih događaja, koje treba posebnom pažnjom sačuvati, jer se nikada više neće vratiti, a još manje ponoviti. Jedinstveni leptirići, nemir u stomaku, crvenilo na licu – samo su neki od poznatih momenata prve ljubavi.
Prva simpatija
Prisetite se rođendana, okupljanja na žurkama, kako biste više moguće vremena provodili sa društvom iz škole. I na tim žurkama su se već planirale takozvane akcije, ko će se s kim “smuvati”, šta preduzeti po tom pitanju, kako privući pažnju osobe koja vam se dopadala. Igrale su se i masne fote, asocijacije sa umetnutim, škakljivim pitanjima, igre istina i izazova, što biste sada rekli, svakakve gluposti su vam padale na pamet, neverovatno, ali – uspevale su. Prve ljubavi su bile najiskrenije, najstvarnije, bez foliranja i glume. Tada se sve na vašem licu oslikavalo, dok ste bili zagrljeni – vašim otkucajima srca sve je odzvanjalo, svi su tada znali da ste zaljubljeni i voljeni.
Nije se prikrivalo, nije se otrcavalo i raspredalo da li je to avantura na jednu noć i nije se pričalo o dužini trajanja tih iskrenih emocija, kao danas. Bilo vam je jedino važno da ste zajedno, a ne gde, sa koliko novca i sa statusom ili bez statusa dobrostojećeg. Stoga se može zaključiti koliko je važno vratiti se par godina unazad, prisetiti se važnosti prvog poljupca, kao sinonima za ono pravo što devojke traže i odgovor je već tu. Samo je važno osetiti ono što vam srce dobuje, kao kada ste bili tinejdžeri, leptirići u stomaku, kada vidite nekog na vidiku i učini vam se kao gospodin potencijalni. Gledajte na đačko doba kao na doba nevinosti i iskrenosti, ma kakvog sećanja se držali. Budućnost je pred vama, sa leptirićima ili bez njih, niko ne zna šta vam sudbina sprema, ali zapamtite jedno – bilo bi nepravedno da prave ljubavi za vas nema.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
