Da se razumemo: prvi poljubac se ne dešava samo jednom u životu. Njega doživljavamo iznova i iznova, svaki put kada se on dogodi sa nekom novom osobom. Situacija je ista: približava ti se polako, srce počne malo brže da lupa, željno, ali i pomalo uplašeno isčekuješ njegove usne, nadaš se da je makar uzeo žvaku i držiš fige da ti neće momentalno uvaliti jezičinu i krenuti da rovari po tvojim krajnicima. Nažalost, ovde nada prva umire.
Svaka osoba za sebe misli da se fantastično ljubi, i da je tu da druge podučava ovoj drevnoj veštini. Avaj, ljudi se daju zavarati. Ljubljenje, zavođenje, seks… Ne spada sve to za badava u veštinu. Ili jesi ili nisi. Ljudi su, ili talentovani za ljubljenje, ili moraju da se pomire sa tim da će morati da unajme nekog učitelja, i ne preskaču časove.
Svi znamo da Spajdermen to radi na pravi način
Pa, u čemu je onda problem? Zašto se svi ne ljube sjajno i zašto toliko puta jedva čekate da pobegnete od dečka (bolje rečeno, pošasti) za kojeg ste mislili da mora da se ljubi bolje nego Kazanova? Zato što ljudi ne žele da priznaju da ne znaju. Ne da se on, makar mu se ti izdrala u facu kako bi se bolje ljubila sa konjem. Taman posla da se tako nešto ne zna!
I sad ja pitam baš njega: “Zašto doživljavaš ljubljenje kao neku obavezu, kao puko odrađivanje još jednog dosadnog posla?” Kao da želiš da završiš sa tim što pre i pređeš na glavnu stvar? Znaš ti za onu “Kakvo ljubljenje, takvo jebanje?” Pa… Složićete se da ima istine u tome! Kako mogu i da očekujem da će mi biti lepo sa tobom u krevetu, ako me samim poljupcima konstantno ubeđuješ u suprotno? Hajde, čoveče, uživaj malo i u predigri, jer “sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe nagoveštaj da”, a ja najviše na svetu želim da mi nagovestiš sve lepe stvari koje me čekaju upravo uz pomoć jedne tako jednostavne, čedne, a opet slatko grešne stvari na svetu, kao što je to jedan jedini poljubac. Ali da se razumemo, nemoj da izvodiš kojekakve trikove koji ti ne pristaju, neka tvoj poljubac bude iskren. Da se malo poetski izrazimo, šapući njime umesto rečima, ljubi kao da izgovaraš neku mračnu tajnu.
Stvar je u tome što nijedna osoba ne želi povređeni ego, a to se upravo dešava kada nekog spustimo na zemlju divnim rečenicama poput:
“Brate, jel` može to malo lakše, trebaće mi brisači posle tebe?”, ili
“Vau, nisam znala da možeš tri sata bez prestanka da vrtiš jezikom kao burgijom, svaka ti dala!”
Šalu na stranu, ipak nemojte biti baš tako grubi, jer možda se nekom ne dopadne ni kako se vi ljubite (nadajmo se da do toga ipak neće doći, i nije), ali jedno je sigurno, a to je da uvek treba reći naglas šta vam smeta ako potencijalni dečko to već ne ume sam da primeti, ili još gore, ne želi da se prilagodi vašem ritmu, a potom zajedno uspostavite novi, vaš.
