Rešeni ste da učite iz grešaka
Za svaki kraj je ipak potrebno dvoje, i u svakom odnosu se svakodnevno pravi mali milion grešaka. One upravo postoje da bismo mogli da učimo iz njih. Možda ste partnera previše gušili, možda vam je on za to davao razloga. Možda ste bili previše popustljivi, pa ste dozvoljavali da on gazi po vama, možda ste opraštali šta nije trebalo. Šta god da je u pitanju, znaćete za sledeći put. Ne učimo svi iz tuđih grešaka, neki učimo isključivo iz svojih.
Ne trošite energiju na proveravanje njegovih društvenih mreža
Nemojte da vas je sramota, svi to radimo. To je zato što smo robovi 21. veka, i još gore, robovi sopstvenih želja ali i frustracija. Koliko puta dnevno uđemo da vidimo kad je neko poslednji put bio online i koliko puta mu uđemo na profil? Gledamo koga prati i koga lajkuje dok nam se palac ne umori? Ne samo da se palac umorio, nego i mi sami. Kad shvatimo da više nije naša stvar šta radi i ko ga radi, učinili smo prvi korak ka oporavku.
Ne smeta vam samoća
Od samoće čovek ne može da pobegne čak ni kada je okružen ljudima. Samo, dok smo u emotivnoj vezi, nekad to zaboravljamo. Samoću vezujemo samo za “nemati partnera”. A to uopšte nema veze sa njom. Baš zato nas ona užasno plaši, mi ostajemo predugo u nesrećnim odnosima, ili kad izađemo iz njih okružujemo sebe prijateljima. Tek kada ostanemo sami sa svojom glavom, a ona nas ne tera na očaj, mi možemo da kažemo da smo zaista okej.
Budućnost vam više ne deluje beznadežno
Kada izgubimo nekog sa kim smo budućnost gradili, onda nam ona ostaje u ruševinama. Uvek zaboravimo da ruševine više nisu uopšte loša stvar. Uzmite Rim za primer, on je izgrađen na njima. I baš zato je večan. Budućnost ne treba da gradimo ni sa kim, već samo da je podelimo. Sami smo zaduženi za gradnju, pa ćemo onda isto tako sami biti zaduženi i za rušenje.
Naslovna fotografija: instagram.com/theshine
Tamara Mladenović
