Stvari se razvijaju na osnovama na kojima su započele. Ako od početka nečim nisi zadovoljna, nešto te nervira, čudi, zbunjuje, plaši ili je prosto neprihvatljivo, tako će biti i nadalje (a biće sve izraženije) ako se tim stvarima ne pozabaviš u startu – u smislu da ih shvatiš ozbiljno i da ne misliš da će se kasnije promeniti, nego da se zapitaš na koji način će kasnije eskalirati i da li ti to uopšte treba u životu.
On ne inicira susrete
Kao da mu je sve jedno kada ćete se i da li ćete se videti. I kao da je uvek toliko zauzet, nekim stvarima koje ne definiše baš jasno. On uvek čeka nekog ortaka koji treba da mu nešto donese, ili kome on treba zbog nečega, ili upravo negde mora da ide, cimaju ga na sve strane, ne zna gde će pre. Ali kao da su sve te stvari dosta zanimljivije i zabavnije od ideje da provede neko vreme sa tobom. Od pitanja koliko je uopšte zainteresovan i da li mu se uopšte sviđaš, do pitanja da li on uopšte voli žene – sve su to rani znaci upozorenja koje nikako ne treba da zanemariš.
Njega ne zanima da te upozna
Tvoja specifična interesovanja, stavovi i uverenja koja te čine onim što jesi, njega izgleda uopšte ne zanimaju. Kad pokušaš da mu ispričaš kako si provela dan, ili šta ti je skrenulo pažnju, oduševilo te, nasmejalo, naljutilo, on deluje odsutno, kao da ga smaraš tom pričom. Tvoja životna filozofija, političko opredeljenje, hobiji, ambicije i ciljevi – pričaj ti to nekom drugom, poručuje njegova indiferentnost.
