Veoma poznata i često rabljena izreka upućuje na to da “ne jebe lep, nego uporan”. Problemi nastaju kad pojedini muškarci to bukvalno shvate i krenu da primenjuju u praksi, jer, jelte – ne jebu, nisu lepi, pa hajde onda da budu uporni kao mazge, ne bi li prenebregli sve ostale nedostatke. Tim potezom najuporniji evoluiraju u “psiho-jebače”, koji predstavljaju predmet iščuđavanja, kolutanja očima, a bogami i sudskih zabrana prilaska, u onim najekstremnijim slučajevima.
“Psiho-jebac” u startu uglavnom nastupa sa nekom neinventivnom “zašto dama sedi sama” varijacijom na temu. Varijeteti su brojni, ali je poruka uvek ista – on vidi, oseća i zna da ste usamljeni i sada je tu, da se posveti samo vama i da reši sve vaše probleme, stavljajući vam do znanja da je on, kao vitez u sjajnom oklopu, vaš heroj, koji je došao da vas spase iz čeljusti smrtne dosade i jednoličnosti svakodnevice koje prete da vas progutaju. Vi ćete, verovatno, u startu biti ljubazni, ali uzdržani i progovoriti više od dve reči sa psiho-jebačem. Kobna greška! Samu činjenicu da mu pri prvom pozdravu niste sasule peper-sprej u oči on tumači kao očigledan znak naklonosti i nastavlja da smara u ubeđenju da između vaših i njegovih genitalija postoji samo barijera pristojnosti koju nameće prisustvo drugih ljudi, te da će vas neminovno opaliti čim ostanete sami.
Vaša sumnjičavost, preko sve većeg iščuđavanja, sada prelazi u blagu odbojnost, ali – kasno. Psiho-jebač vam se nakačio i nema te operacije koja ga može odstraniti. Nije bitno da li ste se zajebale da date broj telefona ili ne – on će naći vaš profil na Facebooku, nabaviti broj od drugara, ili neki drugi način da dođe do vas, i krenuti da vas zasipa porukama. Njegovo ubeđenje da ga želite postaje toliko snažno, da isijava samopouzdanje kao vojskovođa posle dobijene bitke, dok prebrojava ratni plen.
Najverovatnije će vam se obraćati sa “ljubavi”, “lepoto” i slično, ponašati se kao da vas zna 100 godina i da ste ludo zaljubljeni u njega, samo vi to još uvek ne znate, ili znate, ali se pravite fini da ne ispadnete “laka roba”. Ne pali ni hladnoća, ni otvoreno odbijanje, ni izgovori da imate dečka. Ako kažete da vas ne privlači, on će reći da lažete; ako kažete da imate dečka, on će reći da nije ljubomoran, već veoma strpljiv i da će vam dati vremena da ga otkačite. Ni prosto i glasno “odjebi”, uz pretnju prijavom policiji, ljubomornim dečkom koji lomi kosti, starijim bratom kik-bokserom… ništa ne pali kad je u pitanju ovaj sociopata u procesu sjebavanja vašeg života i kidanja vaših živaca.
Koji deo mog “odjebi” ne razumeš?!
Pa, kako ga efikasno odstraniti? Nikako. Donekle pomažu blokiranje na Facebooku i potpuno ignorisanje, ali on uporno pronalazi nove načine da vam stavi do znanja da niste dobri što se tako ponašate prema njemu, ali on će vam to ipak oprostiti. Ali, dobra stvar je što psiho–jebač uglavnom psiho-jebe na više frontova, u očajničkoj nadi da će bar na jednom uspeti da jebe i fizički. Tako da, jedini lek vam je da se ovaj krpelj nakači na novog domaćina i sjaše s vaše grbače neobavljenog posla, u nadi da će kod te druge žrtve naići da odobrovoljenu vulvu. Tako će vas ostaviti na miru – bar na neko vreme. Ali, ne zadugo – psiho-jebač je kao herpes – uvek se vraća…
Milica Novaković – spisateljica u pokušaju, feminiskinja po ubeđenju. Riznica nepotrebnih informacija, ubica romantike, večiti cinik i surovi realista. Duboko veruje da čovek koji čita knjige živi hiljade života, a čovek koji ne čita živi samo jedan.
