Ljubaznost pomaže da se međuljudski odnosi odvijaju koliko je god moguće glatko i civilizovano, bez grubosti i povišenog tona, sukoba i otvorene borbe za interese. „lepa reč gvozdena vrata otvara“ kaže poslovica koja je sasvim istinita, a propagiranje finoće u smislu humanosti, svesti o svom okruženju i opšte mentalne higijene kroz slogan „nije teško biti fin“ deluje kao da prilično ima smisla. Ali, ljubaznost je mač sa dve oštrice i predstavlja savršenu masku. Ispod ljubaznog osmeha i predusretljivog ponašanja, možda se krije mizantrop, koji bi najradije da nema nikakve međuljudske odnose i da živi na vrhu planine sa divljim životinjama, jer mu se čovečanstvo načisto smučilo. Ah, mizantropi su male mace, pitome i drage, u odnosu na druga prava lica koja se ponekad kriju ispod maske ljubaznost.
Svesno nanošenje štete drugim ljudima, kroz spletkarenja i intrige, otkrivanja informacija sa namerom da ih zloupotrebe, planiranje kako „drugome iskopati jamu“ sposobnosti su kojima savršeno vladaju neke savršeno ljubazne osobe, za koje nikada ne biste poverovali da su spremne na kojekakva zlodela.
Baveći se prirodom čoveka, njegovom potrebom da „sve bude u redu“ (odnosno, da tako izgleda) i njegovom spremnošću da odbaci svaku ličnu odgovornost, da zamaskira svoje porive i motive, da zamagli svoju svest, da ostane neuznemiren u svojoj egocentričnosti i da dobrim međuljudskim odnosima smatra razmenu ljubaznosti (i preciznim knjigovodstvom mogućih dobiti od tih ljubaznosti – izlaženja u susret drugima, traženje i pružanje usluga, davanje i primanje informacija, dugovanje i zaduživanje), psiholozi su sproveli veoma maštovita istraživanja, čiji su rezultati poražavajući. Po svest i savest ljudskog roda.
