Ono što spada u zavisnički deo priče, izgleda da je potpuno van kontrole i vrlo je bizarno – naučnici tvrde da se zaljubljenost dešava u jednoj petini sekunde! Ne treba vam mnogo da se navučete na drogu, ali treba dosta da shvatite da ste narkoman, ali zaljubljivanje je gotovo trenutno navlačenje, koje vam ne ostavlja izbor. Postoji momenat kad odlučujete da li ćete se upustiti u vezu, ako za nju uopšte ima šanse, a ako budete odbačeni na samom početku, ostajete frustrirani sa svojom probuđenom zavisnošću i biće vam potrebno neko vreme da to potrošite i izbalansirate se. Obično se posle pitate šta vam je uopšte bilo da se tako zaletite, a ponekad osećate duboko olakšanje što se ništa nije realizovalo i što ste prošli samo sa frustracijom, nemirom, povređenošću, ljutnjom i suzama.
Ljubljenje odlučuje o nastavku veze – drago mi je i što je zvanično uočena važnost poljupca. Nekako uzimamo ljubljenje zdravo za gotovo, ali ono što se odigrava kad se usne spoje u poljupcu, zapravo je isto ono što se odigrava za vreme onog drugog, intimnijeg, tojest, eksplicitnijeg spajanja. Ipak, seks može da bude veoma dobar i zadovoljavajući, čak i ako ljubljenje nije nešto, ali osećaj zaljubljenosti ne može da bude tako jak i prožimajući, ako se potpuno ne usaglasimo u poljupcu. Ljubljenje u potpunosti emituje tu hemijsku kompatibilnost, spremnost dva tela da se sjedine i dve psihe da zaborave na sebe u tom sjedinjavanju. Ako nikada niste osetili da će vam srce iskočiti od uzbuđenja dok se ljubite, a osetili ste kao da ćete se ugušiti od poljupca, onda se nikada niste stvarno ljubili – niste uneli u poljubac celo svoje biće.
Dok se ljubimo, odlučujemo da se predamo, ili da zadržimo distancu, makar i neznatnu. Nemoguće je ne primetiti manjkavosti ljubljenja koje nam partner ne uzvraća onako kako znamo da treba i teško je odoleti savršenom ljubljenju, jer ono zaista rastapa mozak.
