Psihologija je jedna od onih stvari za koju svi misle da znaju nešto o njoj – svi se amaterski bavimo analiziranjem i pokušajima da prodremo u nečiju psihu. Popularna psihologija je svima dostupna i veoma aktuelna, pa su verovatno otuda i ovi mitovi opšteprihvaćeni.
Sve što ti treba za uspeh je vera u sebe
Dobro je i potrebno imati samopouzdanja, verovati u sebe – ali ovo se uglavnom pogrešno predstavlja kroz razne knjige i programe za osnaživanje samopouzdanja.
Samopouzdanje je veoma moderno – visok nivo samopouzdanja donosi uspeh u školi, popularnost u društvu, poštovanje na poslu – i promoviše se na sve načine. Međutim, brojni programi za sticanje i osnaživanje samopouzdanja prodaju nam ideju da postoji tajna kojom treba da ovladamo – da malo radimo, a puno postižemo. Međutim, nema prečica ni za sticanje samopouzdanja, ni za postizanje uspeha. Nećete postati veoma samouvereni čitajući knjige o samopouzdanju, već stičući iskustvo, usavršavajući se i vredno radeći – ne samo na sebi, u psihološkom smislu, već u svim aspektima života. Naš rad na sebi ne sastoji se u čitanju knjiga, već u praktičnim, konstruktivnim životnim akcijama, koje se ogledaju u svim našim odnosima, u našem poslu i kvalitetu života.
Samopouzdanje se generalno naopako tumači. Umesto da kažemo sebi „Imam mnogo prijatelja i dobar posao – zbog toga moje samopouzdanje raste“, obično govorimo „ steći ću samopouzdanje – to će mi pomoći da imam mnogo prijatelja i dobar posao“. Razlika u ova dva mišljenja je ogromna.
Oni nam kontrolišu um podsvesnim porukama
Subliminalne poruke nisu izmišljene, one postoje i verovatno se koriste, ali ako gledate reklamu, ili slušate muziku – naći će se neko da vam kaže kako ćete čuti poruku sotone, ako pustite pesmu unazad, ili da ćete, ako usporite reklamu videti natpis koji traje milisekundu i poručuje „ti si žedan“.
Jedan posebno popularan mit govori o tome da su u bioskopu puštane podsvesne poruke „žedan si“ i „gladan si“ koje su dovele do ogromne prodaje sokova i kokica – je zapravo izmišljotina žute štampe. Ne postoji nikakav dokaz da se to stvarno desilo.
Kada bi zaista bilo moguće igrati se umovima ljudi na ovakav način, onda više niko ne bi morao da ratuje – napadač bi pokorio koga god želi, emitovanjem pesme preko radija.
