Samo zato što je neko iskustvo prošlo, ne znači da je gotovo. Ako emocije nisu obrađene i procesuirane, njihova energija ostaje zarobljena u nama, u našim ćelijama, u telima i psihi. Čuvamo duboko u sebi povrede i traume na koje smo zaboravili, jer smo ih potisnuli. Ali, one postoje u nama, kao brana koja sprečava ne samo da nas bolna osećanja preplave, već nas onemogućava da ih prevaziđemo i rastemo i razvijamo se.
Prošlost se ukopava u nas i ograničava našu sposobnost da doživljavamo nova i oslobađajuća iskustva. Dakle, moramo se osloboditi prošlosti, da bismo mogli rasterećeni da idemo dalje.
View this post on Instagram
Umesto da prihvatimo načine na koje mislimo da nismo uspeli, da nas je život razočarao, moramo pronaći način da vidimo šta se nalazi u središtu našeg ogorčenja. Moramo oživeti ono što smo potisnuli i zaboravili, jer smo na taj način zatrpali povredu, ali je nismo izlečili – moramo otkriti uzrok i to tako što ćemo prošlo iskustvo procesuirati retroaktivno. Moramo da ga se setimo i odživimo “u malom”, moramo da premotamo film i odgledamo ga iz perspektive onoga gde smo sada. Moramo otvoriti portal u podsvesno, gde smo odgurali prošlost, koja nas zarobljava.
Zatvorite oči i pronađite u sebi taj neprijatan osećaj od kog verujete da ste pobegli. Pratite taj osećaj, zamolite ga da bude vaš vodič i pokaže vam gde je i kako sve to počelo. Može vas iznenaditi koliko je živo to sećanje u vama, ali može se desiti i da vam je potrebno neko vreme da prevaziđete svoj otpor da se suočite sa bolnim sećanjima. Potrebno je da dosegnete do osobe koja ste bili u tom trenutku, da se povežete sa tom (mlađom) osobom kao neko ko je to već preživeo, obradio, otpustio i sada se, sa pozicije mudrosti, iskustva i oslobođenosti, obraća mlađem sebi.
